Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP jer se pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama ovog zakonika ne može zasnivati. Kao nezakonite dokaze izdvaja:

-službenu belešku o obaveštenju primljenom od građana, PS Velika Plana broj KU 957/17 od 22.06.2017. godine jer je sud kao dokaz koristio navedenu službenu belešku i na njoj zasnovao osuđujuću presudu;

-potvrdu o vraćenim predmetima PU u Smederevu PS Velika Plana broj KU 957/17 od 27.04.2017. godine iz razloga što je sačinjena u odsustvu okrivljenog koji je prema stavu branioca morao biti obavešten i kome su morali biti pokazani predmeti koji se vraćaju oštećenoj i

-zapisnike o glavnom pretresu Osnovnog suda u Velikoj Plani K 227/17 od 15.03.2019. godine i 14.03.2022. godine jer sud prilikom saslušana okrivljenog, istog nije pozvao da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, posebno kada se ima u vidu odredba člana 85. stav 3. ZKP kojom je propisano da će se okrivljeni pozvati da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, isti navodi zahteva bili su istaknuti i u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Milorada Rajića te bili predmet razmatranja drugostepenog veća Višeg suda u Smederevu koje je postupalo po žalbi branioca izjavljenoj protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Velikoj Plani K 227/17 od 14.03.2022. godine. Drugostepeno veće Višeg suda u Smederevu je ove navode ocenilo neosnovanim i o tome na strani 2 u četvrtom pasusu, vezano za službenu belešku o obaveštenju primljenom od građana, PS Velika Plana broj KU 957/17 od 22.06.2017. godine, na strani 2 u petom, šestom i sedmom pasusu, u odnosu na potvrdu o vraćenim predmetima PU u Smederevu PS Velika Plana broj KU 957/17 od 27.04.2017. godine i strani 2 u osmom pasusu i strani 3 u prvom pasusu, vezano za zapisnike o glavnom pretresu Osnovnog suda u Velikoj Plani K 227/17 od 15.03.2019. godine i 14.03.2022. godine drugostepene presude Kž1 109/22 od 18.08.2022. godine iznelo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Prihvatajući razloge drugostepenog suda, Vrhovni kasacioni sud ukazuje da su članom 68. i 85. stav 2 ZKP propisana prava okrivljenog i dužnosti koje ima saglasno članu 70. ZKP i u situaciji kada se radi o krivičnom delu za koje nije propisana obavezna odbrana, kao što je u konkretnom slučaju, upozorenje okrivljenom da ima pravo na branioca podrazumeva da ima pravo na izabranog branioca.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen.

Naime, branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi i zbog povrede ljudskog prava i slobode okrivljenog zajemčenog Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni kasacioni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Milorada Rajića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP, zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić