Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је, након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован у делу који се односи на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, док су у осталом делу испуњени услови за одбачај захтева.

Бранилац окривљеног у захтеву истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП јер се правноснажна пресуда заснива на доказима на којима се по одредбама овог законика не може заснивати. Као незаконите доказе издваја:

-службену белешку о обавештењу примљеном од грађана, ПС Велика Плана број КУ 957/17 од 22.06.2017. године јер је суд као доказ користио наведену службену белешку и на њој засновао осуђујућу пресуду;

-потврду о враћеним предметима ПУ у Смедереву ПС Велика Плана број КУ 957/17 од 27.04.2017. године из разлога што је сачињена у одсуству окривљеног који је према ставу браниоца морао бити обавештен и коме су морали бити показани предмети који се враћају оштећеној и

-записнике о главном претресу Основног суда у Великој Плани К 227/17 од 15.03.2019. године и 14.03.2022. године јер суд приликом саслушана окривљеног, истог није позвао да се изричито изјасни о томе да ли ће узети браниоца по свом избору, посебно када се има у виду одредба члана 85. став 3. ЗКП којом је прописано да ће се окривљени позвати да се изричито изјасни о томе да ли ће узети браниоца по свом избору.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани.

Наиме, исти наводи захтева били су истакнути и у жалби браниоца окривљеног АА - адвоката Милорада Рајића те били предмет разматрања другостепеног већа Вишег суда у Смедереву које је поступало по жалби браниоца изјављеној против првостепене пресуде Основног суда у Великој Плани К 227/17 од 14.03.2022. године. Другостепено веће Вишег суда у Смедереву је ове наводе оценило неоснованим и о томе на страни 2 у четвртом пасусу, везано за службену белешку о обавештењу примљеном од грађана, ПС Велика Плана број КУ 957/17 од 22.06.2017. године, на страни 2 у петом, шестом и седмом пасусу, у односу на потврду о враћеним предметима ПУ у Смедереву ПС Велика Плана број КУ 957/17 од 27.04.2017. године и страни 2 у осмом пасусу и страни 3 у првом пасусу, везано за записнике о главном претресу Основног суда у Великој Плани К 227/17 од 15.03.2019. године и 14.03.2022. године другостепене пресуде Кж1 109/22 од 18.08.2022. године изнело јасне и аргументоване разлоге, које Врховни касациони суд прихвата као правилне, те у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП на ове разлоге и упућује.

Прихватајући разлоге другостепеног суда, Врховни касациони суд указује да су чланом 68. и 85. став 2 ЗКП прописана права окривљеног и дужности које има сагласно члану 70. ЗКП и у ситуацији када се ради о кривичном делу за које није прописана обавезна одбрана, као што је у конкретном случају, упозорење окривљеном да има право на браниоца подразумева да има право на изабраног браниоца.

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА у осталом делу је одбачен.

Наиме, бранилац окривљеног захтев за заштиту законитости подноси и због повреде људског права и слободе окривљеног зајемченог Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода и додатним протоколима.

Када се захтев за заштиту законитости подноси из разлога прописаних одредбом члана 485. став 1. тачка 3) ЗКП, то се, према одредби члана 484. ЗКП, уз захтев мора доставити и одлука Уставног суда или Европског суда за људска права којом је утврђена повреда људског права и слободе окривљеног или другог учесника у поступку, а које је зајемчено Уставом или Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода и додатним протоколима. Имајући у виду да у конкретном случају подносилац захтева за заштиту законитости уз захтев није доставио одлуку Уставног суда или Европског суда за људска права, то је Врховни касациони суд нашао да у погледу ових повреда захтев за заштиту законитости нема прописан садржај.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Милорада Рајића, то је Врховни касациони суд на основу члана 491. став 1. и 2. ЗКП, наведени захтев браниоца окривљеног одбио као неоснован, док је у осталом делу, на основу члана 487. став 1. тачка 3) ЗКП у вези члана 484. ЗКП, захтев одбацио и одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић