Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 55. i 55a KZ, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je sud primenio odredbe člana 55. i 55a KZ, prema stanju krivičnog zakonodavstva u vreme donošenja presude odnosno zakon iz 2022. godine, a ne zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, dakle, zakon iz 2019. godine i koji je povoljniji za okrivljenog, na koji način suštinski ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 55. i 55a KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, isti navodi istaknuti su i u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Velimira Maksića i bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu koji je postupao po žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Požegi K 207/20 od 02.09.2022. godine. Apelacioni sud u Kragujevcu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 5, u trećem stavu i na strani 6, u prvom stavu drugostepene presude Kž1 N 704/22 od 08.12.2022. godine izneo u svemu jasne, detaljne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge i upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA – advokat Velimir Maksić, u preostalom delu zahteva navodi da je oštećena tokom postupka davala niz različitih iskaza u kojima prvo nije teretila okrivljenog, da bi ga kasnije teretila na različite načine. Prema stavu branioca iskaz oštećene je nedosledan, nejasan i kontradiktoran i sud nije smeo na takvom iskazu zasnovati odluku. Branilac okrivljenog na ovaj način suštinski osporava činjenična utvrđenja u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim odlukama.

Pored navedenog branilac okrivljenog ističe i povredu člana 16. stav 2. ZKP, navodeći da sud u konkretnom slučaju nije nepristrasno ocenio izvedene dokaze i nije na osnovu njih sa jednakom pažnjom utvrdio činjenice koje terete ili idu u korist okrivljenom.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova i na povredu odredbe člana 16. stav 2. ZKP, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. ZKP, u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kome je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić