Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП, доставио захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, након разматрања списа предмета и правноснажних пресуда против којих је захтев за заштиту законитости поднет те након оцене навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је неоснован у делу који се односи на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП у вези члана 55. и 55а КЗ, док је у осталом делу недозвољен.

Бранилац окривљеног АА у захтеву за заштиту законитости наводи да је суд применио одредбе члана 55. и 55а КЗ, према стању кривичног законодавства у време доношења пресуде односно закон из 2022. године, а не закон који је важио у време извршења кривичног дела, дакле, закон из 2019. године и који је повољнији за окривљеног, на који начин суштински указује на повреду кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП у вези члана 55. и 55а КЗ.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани.

Наиме, исти наводи истакнути су и у жалби браниоца окривљеног АА - адвоката Велимира Максића и били су предмет разматрања Апелационог суда у Крагујевцу који је поступао по жалби браниоца окривљеног изјављеној против првостепене пресуде Основног суда у Пожеги К 207/20 од 02.09.2022. године. Апелациони суд у Крагујевцу као другостепени је ове наводе оценио неоснованим и о томе на страни 5, у трећем ставу и на страни 6, у првом ставу другостепене пресуде Кж1 Н 704/22 од 08.12.2022. године изнео у свему јасне, детаљне и аргументоване разлоге, које Врховни касациони суд прихвата као правилне, те, у смислу одредбе члана 491. став 2. ЗКП, на те разлоге и упућује.

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА у осталом делу је недозвољен.

Бранилац окривљеног АА – адвокат Велимир Максић, у преосталом делу захтева наводи да је оштећена током поступка давала низ различитих исказа у којима прво није теретила окривљеног, да би га касније теретила на различите начине. Према ставу браниоца исказ оштећене је недоследан, нејасан и контрадикторан и суд није смео на таквом исказу засновати одлуку. Бранилац окривљеног на овај начин суштински оспорава чињенична утврђења у правноснажним одлукама и указује на погрешну оцену доказа од стране нижестепених судова, давањем сопствене оцене изведених доказа која је потпуно другачија од оне дате у побијаним правноснажним одлукама.

Поред наведеног бранилац окривљеног истиче и повреду члана 16. став 2. ЗКП, наводећи да суд у конкретном случају није непристрасно оценио изведене доказе и није на основу њих са једнаком пажњом утврдио чињенице које терете или иду у корист окривљеном.

Како, дакле, из изнетих навода произилази да бранилац окривљеног у осталом делу захтева за заштиту законитости, указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и погрешну оцену доказа од стране нижестепених судова и на повреду одредбе члана 16. став 2. ЗКП, а што не представља законске разлоге због којих је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење овог ванредног правног лека окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног АА у овом делу оценио недозвољеним.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. ЗКП, у коме је захтев одбијен као неоснован, те на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, у делу у коме је захтев одбачен као недозвољен, донета је одлука као у изреци.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић