Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 126/17 od 20.03.2017. godine, odbijene su kao neosnovane žalba Višeg javnog tužioca u Užicu i žalba okrivljenog AA i njegovog branioca, a presuda Višeg suda u Užicu K 6/16 od 14.12.2016. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Jelisavčić, u smislu člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, te odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do donošenja odluke povodom podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su nižestepeni sudovi radnje okrivljenog pogrešno pravno kvalifikovali kao krivično delo iz člana 181. stav 2. KZ, te da u konkretnom slučaju okrivljeni nije izvršio niti obljubu, niti sa njom izjednačen čin, već bi se u radnjama okrivljenog eventualno mogla steći obeležja krivičnog dela nedozvoljene polne radnje. Iznetim navodima, branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Odredbom člana 181. stav 2. KZ propisano je da nastavnik, vaspitač, staralac, usvojilac, roditelj, očuh, maćeha ili drugo lice koje zloupotrebom svog položaja ili ovlašćenja izvrši obljubu ili sa njom izjednačen čin sa maloletnikom koji mu je poveren radi učenja, vaspitavanja, staranja ili nege, kazniće se zatvorom od jedne do deset godina.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilazi da je okrivljeni kritičnog dana kao nastavnik, zloupotrebom svog položaja izvršio čin izjednačen sa obljubom, sa maloletnikom koji mu je poveren radi učenja i vaspitanja, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pravnosnažne presude, jasno proizilaze svi bitni elementi krivičnog dela iz člana 181. stav 2. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen, pa su stoga navodi branioca okrivljenog, da se eventualno može raditi samo o krivičnom delu nedozvoljene polne radnje, u konkretnom slučaju, ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog ističe da je za postojanje ovog krivičnog dela, neophodno da pristanak pasivnog subjekta bude iznuđen i u uzročnoj vezi sa zloupotrebom položaja okrivljenog, pa kako prema navodima zahteva, u konkretnom slučaju, pristanak oštećenog nije bio iznuđen, to branilac smatra da nisu ostvareni svi bitni elementi krivičnog dela iz člana 181. stav 2. KZ, i da je na taj način učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog osporava ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova i utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, iako formalno označava povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                                   Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić