Protiv drugostepenog rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Boris Vasojević, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijano rešenje ukine i spise predmeta vrati drugostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjem protiv kog je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je osnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP.

Naime, osnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, u delu koji se odnosi na oduzimanje zemljišta ukupne površine 37ari i 5m2, katastarska parcela .. upisana u list nepokretnosti broj .. K.O. ..., Opština Prijepolje od vlasnika AA budući da isti nije vlasnik već da predmetno zemljište drži kao zakupac.

Odredbom člana 3. stav 1. tačka 1) Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela propisano je da se imovinom smatra dobro svake vrste u Republici Srbiji ili inostranstvu, materijalno ili nematerijalno, pokretno ili nepokretno, procenjivo ili neprocenjivo velike vrednosti, udeli u pravnom licu i isprave u bilo kojoj formi kojima se dokazuje pravo ili interes u odnosu na takvo dobro. Imovinom se smatra i prihod ili druga korist ostvarena, neposredno ili posredno, iz krivičnog dela, kao i dobro u koje je ona pretvorena ili sa kojim je pomešana, a tačkom 2) propisano je da imovinom proisteklom iz krivičnog dela smatra se imovina vlasnika koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenjem o privremenom oduzimanju imovine obuhvaćeno zemljište ukupne površine 37ari i 5m2, katastarska parcela .. upisana u list nepokretnosti broj .. K.O. ..., Opština Prijepolje, iako se ovo zemljište, prema stanju u katastru nepokretnosti, ne nalazi u vlasništvu okrivljenog već se kod istog nalazi po osnovu ugovora o zakupu na period od 99 godina. Dakle, AA na predmetnom zemljištu nema pravo svojine, odnosno nije vlasnik predmetne parcele, te samim tim u smislu navedenih odredaba Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, to zemljište ne može biti privremeno, a ni trajno oduzeto kao imovina prostekla iz krivičnog dela.

Privremeno oduzimanje imovine omogućava da se obezbede sredstva ukoliko postoji verovatnoća da će kasnije oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela biti otežano ili onemogućeno.

Shodno iznetom, samim tim što se zemljište u katastru nepokretnosti vodi kao poljoprivredno zemljište, u društvenoj svojini, na kome je kao vlasnik upisana Zemljoradnička zadruga „Poljoprodukt“ Prijepolje, to isto po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne može biti privremeno oduzeto od zakupca i zahtev Osnovnog javnog tužioca za privremeno oduzimanje predmetne imovine od AA je u ovom delu neosnovan iz kog razloga je Vrhovni kasacioni sud pobijano rešenje preinačio kako je to navedeno u izreci ove presude.

U preostalom delu podnetog zahteva branilac navodi da nisu ispunjeni uslovi za privremeno oduzimanje imovine jer nema verovatnoće da će kasnije oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela biti otežano ili onemogućeno, da nije utvrđena očigledna nesrazmera između prihoda i rashoda okriljenog, a kojim navodima suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje te ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP koja u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić