Против другостепеног решења, захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Борис Васојевић, због повреде закона из члана 441. став 3. Законика о кривичном поступку, са предлогом да Врховни касациони суд поднети захтев за заштиту законитости усвоји, побијано решење укине и списе предмета врати другостепеном суду на поновни поступак и одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), па је на седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним решењем против ког је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је основан у односу на повреду закона из члана 441. став 3. ЗКП.

Наиме, основано бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости указује да је побијаним решењем Апелационог суда у Крагујевцу учињена повреда закона из члана 441. став 3. ЗКП, у делу који се односи на одузимање земљишта укупне површине 37ари и 5м2, катастарска парцела .. уписана у лист непокретности број .. К.О. ..., Општина Пријепоље од власника АА будући да исти није власник већ да предметно земљиште држи као закупац.

Одредбом члана 3. став 1. тачка 1) Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела прописано је да се имовином сматра добро сваке врсте у Републици Србији или иностранству, материјално или нематеријално, покретно или непокретно, процењиво или непроцењиво велике вредности, удели у правном лицу и исправе у било којој форми којима се доказује право или интерес у односу на такво добро. Имовином се сматра и приход или друга корист остварена, непосредно или посредно, из кривичног дела, као и добро у које је она претворена или са којим је помешана, а тачком 2) прописано је да имовином проистеклом из кривичног дела сматра се имовина власника која је у очигледној несразмери са његовим законитим приходима.

Из списа предмета произилази да је решењем о привременом одузимању имовине обухваћено земљиште укупне површине 37ари и 5м2, катастарска парцела .. уписана у лист непокретности број .. К.О. ..., Општина Пријепоље, иако се ово земљиште, према стању у катастру непокретности, не налази у власништву окривљеног већ се код истог налази по основу уговора о закупу на период од 99 година. Дакле, АА на предметном земљишту нема право својине, односно није власник предметне парцеле, те самим тим у смислу наведених одредаба Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела, то земљиште не може бити привремено, а ни трајно одузето као имовина простекла из кривичног дела.

Привремено одузимање имовине омогућава да се обезбеде средства уколико постоји вероватноћа да ће касније одузимање имовине проистекле из кривичног дела бити отежано или онемогућено.

Сходно изнетом, самим тим што се земљиште у катастру непокретности води као пољопривредно земљиште, у друштвеној својини, на коме је као власник уписана Земљорадничка задруга „Пољопродукт“ Пријепоље, то исто по налажењу Врховног касационог суда, не може бити привремено одузето од закупца и захтев Основног јавног тужиоца за привремено одузимање предметне имовине од АА је у овом делу неоснован из ког разлога је Врховни касациони суд побијано решење преиначио како је то наведено у изреци ове пресуде.

У преосталом делу поднетог захтева бранилац наводи да нису испуњени услови за привремено одузимање имовине јер нема вероватноће да ће касније одузимање имовине проистекле из кривичног дела бити отежано или онемогућено, да није утврђена очигледна несразмера између прихода и расхода окриљеног, а којим наводима суштински оспорава утврђено чињенично стање те указује на повреду закона из члана 440. ЗКП која у смислу члана 485. став 4. ЗКП не представља законски разлог за подношење овог ванредног правног лека.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 492. став 1. тачка 2) ЗКП одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Председник већа – судија

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић