Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, ocenjujući pri tome zakonitost dokaza koji su predmet ispitivanja u smislu člana 604. ZKP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11....55/14), našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude zasnovane na nedozvoljenom dokazu odnosno da su iste donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i u vezi sa tim kao nedozvoljen dokaz ističe zapisnik o saslušanju okrivljenog M.A. dat u policiji, navodeći da je taj dokaz najpre nezakonito priibavljen, s obzirom na to da je okrivljeni M.A., kada je saslušavan u policiji prinudno doveden u stanicu policije gde mu nije saopšteno da ima pravo da sam sebi izabere branioca i nije mu omogućeno da se koristi tim pravom, već mu je policija sama angažovala branioca koji mu nije pružio delotvornu odbranu. Branilac ističe i da navedeni zapisnik nije pročitan na glavnom pretresu, zbog čega nižestepeni sudovi prilikom utvrđivanja činjeničnog stanja nisu mogli da koriste kao dokaz odbranu koju je okrivljeni M.A. dao na tom zapisniku.

Vrhovni kasacioni sud najpre nalazi da iz spisa predmeta proizilazi da je na zapisniku o saslušanju osumnjičenog M.A. MUP RS Policijska uprava Subotica, Odeljenje kriminalističko-tehničke policije od 18.07.2012. godine konstatovano da je isti sačinjen na osnovu člana 226. stav 9. tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku i da je pre saslušanja osumnjičeni M.A. poučen o svojim pravima u krivičnom postupku, pre svega o pravu na branioca, da nije dužan da iznese svoju odbranu, niti da odgovara na postavljena pitanja, te da je između ostalog upozoren da ima pravo da angažuje branioca u ovom postupku, koji može prisustvovati njegovom saslušanju, da ima pravo da neometano opšti sa braniocem, da nije dužan da iznese svoju odbranu, nakon čega je osumnjičeni M.A. izjavio da je sva upozorenja navedena razumeo, a posle toga mu je dodeljen branilac po službenoj dužnosti advokat D.B., sa kojim je osumnjičeni, pre nego što je izneo svoju odbranu, imao poverljiv razgovor. Zapisnik su pored ovlašćenog službenog lica i zapisničara potpisali i osumnjičeni i njegov branilac. Pored toga, iz spisa predmeta i to iz zapisnika o glavnom pretresu od 08.04.2014. godine proizilazi da je okrivljeni M.A. izneo svoju odbranu, a kojom prilikom se izjašnjavao i komentarisao svoju odbranu koju je dao na zapisnik o saslušanju osumnjičenog u MUP RS Policijska uprava Subotica, Odeljenje kriminalističko-tehničke policije od 18.07.2012. godine.

Polazeći od navedenog, a kako odbrana okrivljenog data tokom postupka predstavlja jedinstvenu celinu, koju sud ceni prilikom utvrđivanja činjeničnog stanja, to sama činjenica da na glavnom pretresu nije pročitan zapisnik o saslušanju osumnjičenog dat pred organima unutrašnjih poslova, po oceni ovog suda, ne ukazuje na to da odbrana okrivljenog M.A. data na navedenom zapisniku nije mogla biti korišćena kao dokaz u ovom postupku, tim pre što se ovaj okrivljeni tokom iznošenja svoje odbrane na glavnom pretresu upravo izjašnjavao i o odbrani koju je dao na predmetnom zapisniku, u prisustvu branioca, postavljenog po službenoj dužnosti.

Pored toga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je predmetni zapisnik o saslušanju osumnjičenog M.A. MUP RS Policijska uprava Subotica, Odeljenje kriminalističko-tehničke policije od 18.07.2012. godine sačinjen u svemu u skladu sa odredbom člana 226. stav 9. tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, te u tom smislu predstavlja dokaz koji je pribavljen u skladu sa zakonom, pri čemu su neosnovani navodi branioca iz zahteva za zaštitu zakonitosti da okrivljenom M.A. na predmetnom zapisniku nije saopšteno da ima pravo da sam sebi izabere branioca, budući da iz sadržine samog zapisnika jasno proizilazi da je okrivljeni M.A. pored ostalih bio poučen i o tom pravu, a odbrana putem branioca je okrivljenom obezbeđenje u skladu sa zakonom, iako je to napred navedeno.

Imajući u vidu sve navedeno, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog M.A. ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                             Predsednik veća - sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                         Janko Lazarević,s.r.