Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, оцењујући при томе законитост доказа који су предмет испитивања у смислу члана 604. ЗКП (''Службени гласник РС'' бр. 72/11....55/14), нашао:

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да су побијане пресуде засноване на недозвољеном доказу односно да су исте донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и у вези са тим као недозвољен доказ истиче записник о саслушању окривљеног М.А. дат у полицији, наводећи да је тај доказ најпре незаконито приибављен, с обзиром на то да је окривљени М.А., када је саслушаван у полицији принудно доведен у станицу полиције где му није саопштено да има право да сам себи изабере браниоца и није му омогућено да се користи тим правом, већ му је полиција сама ангажовала браниоца који му није пружио делотворну одбрану. Бранилац истиче и да наведени записник није прочитан на главном претресу, због чега нижестепени судови приликом утврђивања чињеничног стања нису могли да користе као доказ одбрану коју је окривљени М.А. дао на том записнику.

Врховни касациони суд најпре налази да из списа предмета произилази да је на записнику о саслушању осумњиченог М.А. МУП РС Полицијска управа Суботица, Одељење криминалистичко-техничке полиције од 18.07.2012. године констатовано да је исти сачињен на основу члана 226. став 9. тада важећег Законика о кривичном поступку и да је пре саслушања осумњичени М.А. поучен о својим правима у кривичном поступку, пре свега о праву на браниоца, да није дужан да изнесе своју одбрану, нити да одговара на постављена питања, те да је између осталог упозорен да има право да ангажује браниоца у овом поступку, који може присуствовати његовом саслушању, да има право да неометано општи са браниоцем, да није дужан да изнесе своју одбрану, након чега је осумњичени М.А. изјавио да је сва упозорења наведена разумео, а после тога му је додељен бранилац по службеној дужности адвокат Д.Б., са којим је осумњичени, пре него што је изнео своју одбрану, имао поверљив разговор. Записник су поред овлашћеног службеног лица и записничара потписали и осумњичени и његов бранилац. Поред тога, из списа предмета и то из записника о главном претресу од 08.04.2014. године произилази да је окривљени М.А. изнео своју одбрану, а којом приликом се изјашњавао и коментарисао своју одбрану коју је дао на записник о саслушању осумњиченог у МУП РС Полицијска управа Суботица, Одељење криминалистичко-техничке полиције од 18.07.2012. године.

Полазећи од наведеног, а како одбрана окривљеног дата током поступка представља јединствену целину, коју суд цени приликом утврђивања чињеничног стања, то сама чињеница да на главном претресу није прочитан записник о саслушању осумњиченог дат пред органима унутрашњих послова, по оцени овог суда, не указује на то да одбрана окривљеног М.А. дата на наведеном записнику није могла бити коришћена као доказ у овом поступку, тим пре што се овај окривљени током изношења своје одбране на главном претресу управо изјашњавао и о одбрани коју је дао на предметном записнику, у присуству браниоца, постављеног по службеној дужности.

Поред тога, Врховни касациони суд налази да је предметни записник о саслушању осумњиченог М.А. МУП РС Полицијска управа Суботица, Одељење криминалистичко-техничке полиције од 18.07.2012. године сачињен у свему у складу са одредбом члана 226. став 9. тада важећег Законика о кривичном поступку, те у том смислу представља доказ који је прибављен у складу са законом, при чему су неосновани наводи браниоца из захтева за заштиту законитости да окривљеном М.А. на предметном записнику није саопштено да има право да сам себи изабере браниоца, будући да из садржине самог записника јасно произилази да је окривљени М.А. поред осталих био поучен и о том праву, а одбрана путем браниоца је окривљеном обезбеђење у складу са законом, иако је то напред наведено.

Имајући у виду све наведено, по оцени овог суда, неосновано бранилац окривљеног М.А. истиче да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар - саветник                                                                                                             Председник већа - судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р.                                                                                         Јанко Лазаревић,с.р.