Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog Dobra Makaia advokat Tihomir Dimković, je na osnovu člana 483. stav 1. ZKP podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) u vezi sa članom 15. i 16. ZKP, te zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. KZ, sve u vezi sa odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) i tačka 4) ZKP, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev, te da ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje kao i da odloži izvršenje prvnosnažne presude u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP, za njegovo podnošenje.

U vezi s`tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Nadalje, odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, je propisano zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP-a, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog Dobra Makaia, advokata Tihomira Dimkovića se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. u vezi člana 15. i 16. ZKP, uz obrazloženje da se presuda zasniva na dokazima na kojima se ne može zasnivati i to na nalazu i mišljenju veštaka dr Vladimira Pilije i izveštaj lekara specijaliste dr BB od 16.01.2016. godine. Odbrana nalazi da su prilikom pregleda kod oštećene AA uočene i konstatovane povrede, koje veštak dr Vladimir Pilija u nalazu i mišljenju ocenjuje kao povrede, a na glavnom pretresu kao promene, iz kog razloga isti nalaz i mišljenje ovog veštaka ocenjuje kao kontradiktoran i nepodoban dokaz na kome se pobijane pravnosnažne presude nisu mogle zasnivati. Takođe, po stavu odbrane u redovnom krivičnom postupku sud nije cenio u potpunosti izveštaj dr VV u kojem je konstatovano da kod oštećene ne postoje nikakve vidljive povrede na spoljašnim genitalijama.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da iako se podnetim zahtevom numerički ukazuje na dozvoljeni zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca – na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, datim obrazloženjem se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, uz iznošenje sopstvene ocene izvedenih dokaza –odnosno na odredbu člana 440. ZKP, koja nije zakonski osnov za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca.

Takođe, podnetim zahtevom se ukazuje na povredu krivičnog zakona – odredbu člana 439. tačka 3) ZKP, uz obrazloženje da je drugostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 54. KZ s obzirom na to da nije u potpunosti uzeo u obzir sve olakšavajuće okolnosti koje stoje na strani okrivljenog, a osim toga sud je i pogrešno ocenio određene okolnosti kao otežavajuće, pa je na osnov pogrešne primene krivičnog zakona zasnovao svoju odluku.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da mada se predmetnim zahtevom formalno ukazuje na razlog zbog koga je moguće podneti zahtev za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca – odredbu člana 439. tačka 3) datim obrazloženjem se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđene činjenice vezano za okolnosti koje su od značaja za odmeravanje kazne, odnosno odredbu člana 441. st. 1. ZKP, što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, te je podneti zahtev i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je, postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                          Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić