Против наведених правноснажних пресуда, бранилац окривљеног Добра Макаиа адвокат Тихомир Димковић, је на основу члана 483. став 1. ЗКП поднео захтев за заштиту законитости, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) у вези са чланом 15. и 16. ЗКП, те због повреде закона из члана 439. тачка 3) ЗКП у вези члана 54. КЗ, све у вези са одредбом члана 485. став 1. тачка 1) и тачка 4) ЗКП, уз предлог Врховном касационом суду да усвоји поднети захтев, те да укине побијане пресуде и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање као и да одложи извршење првноснажне пресуде у смислу одредбе члана 488. став 3. ЗКП.

Врховни касациони суд је, на основу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, те је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 484. ЗКП прописан је обавезан садржај захтева тако да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог, из члана 485. став 1. ЗКП, за његово подношење.

У вези с`тим, одредба члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, која је општег карактера, начелно прописује да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон. Надаље, одредбом члана 485. став 4. у вези става 1. ЗКП, је прописано због којих повреда закона у првостепеном поступку и пред апелационим судом окривљени може поднети захтев за заштиту законитости и те повреде су таксативно наведене: члан 74, члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члан 439. тачка 1) до 3) и члан 441. став 3. и 4. ЗКП.

Врховни касациони суд је приликом одлучивања о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног везан разлозима из члана 485. став 1. у вези става 4. ЗКП-а, делом и правцем побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости, како је то изричито прописано чланом 489. став 1. ЗКП.

Поднетим захтевом браниоца окривљеног Добра Макаиа, адвоката Тихомира Димковића се указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1. у вези члана 15. и 16. ЗКП, уз образложење да се пресуда заснива на доказима на којима се не може заснивати и то на налазу и мишљењу вештака др Владимира Пилије и извештај лекара специјалисте др ББ од 16.01.2016. године. Одбрана налази да су приликом прегледа код оштећене АА уочене и констатоване повреде, које вештак др Владимир Пилија у налазу и мишљењу оцењује као повреде, а на главном претресу као промене, из ког разлога исти налаз и мишљење овог вештака оцењује као контрадикторан и неподобан доказ на коме се побијане правноснажне пресуде нису могле заснивати. Такође, по ставу одбране у редовном кривичном поступку суд није ценио у потпуности извештај др ВВ у којем је констатовано да код оштећене не постоје никакве видљиве повреде на спољашним гениталијама.

Врховни касациони суд налази да иако се поднетим захтевом нумерички указује на дозвољени законски разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног преко браниоца – на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, датим образложењем се указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, уз изношење сопствене оцене изведених доказа –односно на одредбу члана 440. ЗКП, која није законски основ за подношење захтева за заштиту законитости од стране окривљеног преко браниоца.

Такође, поднетим захтевом се указује на повреду кривичног закона – одредбу члана 439. тачка 3) ЗКП, уз образложење да је другостепени суд погрешно применио одредбу члана 54. КЗ с обзиром на то да није у потпуности узео у обзир све олакшавајуће околности које стоје на страни окривљеног, а осим тога суд је и погрешно оценио одређене околности као отежавајуће, па је на основ погрешне примене кривичног закона засновао своју одлуку.

Међутим, Врховни касациони суд налази да мада се предметним захтевом формално указује на разлог због кога је могуће поднети захтев за заштиту законитости од стране окривљеног преко браниоца – одредбу члана 439. тачка 3) датим образложењем се указује на погрешно и непотпуно утврђене чињенице везано за околности које су од значаја за одмеравање казне, односно одредбу члана 441. ст. 1. ЗКП, што није дозвољен разлог за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног преко браниоца, те је поднети захтев и у овом делу одбачен као недозвољен.

Код напред наведеног Врховни касациони суд је, поступајући у смислу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                     Председник већа-судија,

Олгица Козлов, с.р.                                                                                          Зоран Таталовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић