Viši sud u Požarevcu, presudom 2Kž1 21/16 od 24.03.2016. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog V.I., advokata V.J. i presudu Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi K.br.265/14 od 05.11.2015. godine, potvrdio.

Branilac okr. V.I., adv. V.J., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona tj. bitne povrede odredaba ZKP, pogrešne primene KZ i odluke o krivičnoj sankciji i troškovima krivičnog postupka, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine i odluku drugostepenog i odluku prvostepenog suda i predmet vrati na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, u smislu odredbe člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo sednici veća nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. V.I. je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer su zasnovane na dokazima na kojima se ne mogu zasnivati, i to na rekonstrukciji koja je izvedena protivno odredbi člana 137. ZKP jer sud nije ponovio sve radnje i situacije u uslovima pod kojima se predmetni događaj odigrao, potrebne radi provere do tada izvedenih dokaza i utvrđenja činjenica koje su od značaja za razjašnjenje predmeta dokazivanja, kao i na nalazu i mišljenju veštaka saobraćajne struke koji se, suprotno cilju veštačenja iz člana 113. ZKP, izjašnjavao o pravnom pitanju presuđujući ko je osnovni krivac za nastanak predmetne saobraćajne nezgode i dao potpuno nejasan i kontradiktoran nalaz i mišljenje, a u vezi sa ovim dokazom branilac ističe i povredu odredbe člana 124. ZKP i prava okrivljenog na odbranu zbog odbijanja dokaznog predloga odbrane za novo veštačenje.

Izloženim navodima zahteva, samo formalno se pozivajući na navedenu bitnu povredu postupka, branilac okrivljenog u suštini osporava ocenu suda o tome koje dokaze i činjenice je potrebno proveriti rekonstrukcijom, odnosno o granicama izvođenja ove dokazne radnje i dokaznu vrednost izvršene rekonstrukcije i ocenu suda o dokaznoj vrednosti nalaza i mišljenja veštaka saobraćajne struke, od koje zavisi i ocena o potrebi ponovnog veštačenja, dakle osporava činjenično stanje utvrđeno ocenom suda navedenih dokaza.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zaknitosti branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i s tim u vezi navodi da u obrazloženju presude nisu dati svi razlozi o bitnim i odlučujućim činjenicama, a oni koji su dati da su podpuno nejasni i međusobno potpuno protivrečni i da postoji znatna protivrečnost između onoga što se u razlozima presude navodi o sadržini isprava i zapisnika o iskazima datim u postupku i samih tih isprava i zapisnika, pri čemu konkretno ukazuje jedino na protivrečnost navoda u obrazloženju drugostepene presude da je oštećeni odbio da da krv na analizu zbog zdravstvenih problema, sa podacima u spisima da je od oštećenog uzeta krv radi analize na alkohol.

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva izričito navodi i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, sa obrazloženjem da prvostepeni i drugostepeni sud nisu pravilno cenili izvedene dokaze, ni pojedinačno ni dovođenjem istih u međusobnu vezu i da nisu utvrdili da li je oštećeni upravljao motociklom u stanju alkoholisanosti.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog čija su procesna prava ograničena i određena pravima koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP ni zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. V.I. ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                        Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                              Janko Lazarević,s.r.