Виши суд у Пожаревцу, пресудом 2Кж1 21/16 од 24.03.2016. године, одбио је као неосновану жалбу браниоца окривљеног В.И., адвоката В.Ј. и пресуду Основног суда у Петровцу на Млави К.бр.265/14 од 05.11.2015. године, потврдио.

Бранилац окр. В.И., адв. В.Ј., поднео је захтев за заштиту законитости против наведених правноснажних пресуда, због повреде закона тј. битне повреде одредаба ЗКП, погрешне примене КЗ и одлуке о кривичној санкцији и трошковима кривичног поступка, са предлогом да Врховни касациони суд укине и одлуку другостепеног и одлуку првостепеног суда и предмет врати на поновни поступак и одлуку.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, у смислу одредбе члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП) и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног сматрајући да њихово присуство седници већа није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окр. В.И. је недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче да је побијаним пресудама учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, јер су засноване на доказима на којима се не могу заснивати, и то на реконструкцији која је изведена противно одредби члана 137. ЗКП јер суд није поновио све радње и ситуације у условима под којима се предметни догађај одиграо, потребне ради провере до тада изведених доказа и утврђења чињеница које су од значаја за разјашњење предмета доказивања, као и на налазу и мишљењу вештака саобраћајне струке који се, супротно циљу вештачења из члана 113. ЗКП, изјашњавао о правном питању пресуђујући ко је основни кривац за настанак предметне саобраћајне незгоде и дао потпуно нејасан и контрадикторан налаз и мишљење, а у вези са овим доказом бранилац истиче и повреду одредбе члана 124. ЗКП и права окривљеног на одбрану због одбијања доказног предлога одбране за ново вештачење.

Изложеним наводима захтева, само формално се позивајући на наведену битну повреду поступка, бранилац окривљеног у суштини оспорава оцену суда о томе које доказе и чињенице је потребно проверити реконструкцијом, односно о границама извођења ове доказне радње и доказну вредност извршене реконструкције и оцену суда о доказној вредности налаза и мишљења вештака саобраћајне струке, од које зависи и оцена о потреби поновног вештачења, дакле оспорава чињенично стање утврђено оценом суда наведених доказа.

Као разлог подношења захтева за заштиту закнитости бранилац окривљеног истиче и битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и с тим у вези наводи да у образложењу пресуде нису дати сви разлози о битним и одлучујућим чињеницама, а они који су дати да су подпуно нејасни и међусобно потпуно противречни и да постоји знатна противречност између онога што се у разлозима пресуде наводи о садржини исправа и записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа и записника, при чему конкретно указује једино на противречност навода у образложењу другостепене пресуде да је оштећени одбио да да крв на анализу због здравствених проблема, са подацима у списима да је од оштећеног узета крв ради анализе на алкохол.

Бранилац окривљеног као разлог подношења захтева изричито наводи и погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, са образложењем да првостепени и другостепени суд нису правилно ценили изведене доказе, ни појединачно ни довођењем истих у међусобну везу и да нису утврдили да ли је оштећени управљао мотоциклом у стању алкохолисаности.

Међутим, одредбом члана 485. став 4. ЗКП, која прописује разлоге због којих окривљени, односно бранилац окривљеног чија су процесна права ограничена и одређена правима која у поступку има окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП ни због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, због чега је захтев за заштиту законитости браниоца окр. В.И. оцењен као недозвољен.

Из изнетих разлога, а на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                        Председник већа-судија

Наташа Бањац,с.р.                                                                                              Јанко Лазаревић,с.р.