.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 616/2016
02.06.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Ivanom Trkuljom Veselinović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog N.K. i dr, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.K., advokata P.I., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 530/15 od 13.11.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž3 10/16 od 26.02.2016. godine, u sednici veća održanoj 02.06.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.K., advokata P.I., podnet protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 530/15 od 13.11.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž3 10/16 od 26.02.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu K 929/13 od 23.03.2015. godine, između ostalog, stavom drugim izreke presude okrivljeni N.K. je oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i odlučeno je da je okrivljeni N.K. oslobođen od plaćanja troškova postupka koji padaju na teret budžetskih sredstava suda.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 530/15 od 13.11.2015. godine stavom prvim izreke delimično je usvojena žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu i preinačena je presuda Višeg suda u Beogradu K 929/13 od 23.03.2015. godine, tako što su okrivljeni M.J., M.R. i N.K. oglašeni krivim da su izvršili krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, a okrivljeni N.B. krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje su osuđeni i to okrivljeni M.J. na kaznu zatvora u trajanju od šest godina, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 04.02.2011. godine do upućivanja na izdržavanje kazne zatvora pre pravnosnažnosti presude po rešenju Višeg suda u Beogradu K 929/13 od 06.05.2015. godine i vreme provedeno na izdržavanju kazne, okrivljeni M.R. na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 04.02.2011. godine do 23.03.2015. godine, okrivljeni N.K. na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 04.02.2011. godine do 27.09.2011. godine i okrivljeni N.B. na kaznu zatvora u trajanju od tri godine, u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 04.02.2011. godine do 17.10.2011. godine. Na osnovu člana 87. u vezi člana 246. stav 7. KZ prema okrivljenima M.J. i N.B. izrečena je mera bezbednosti oduzimanje predmeta bliže označenih u izreci presude. Okrivljeni M.J., M.R., N.K. i N.B. su obavezani na plaćanje troškova krivičnog postupka nastalih pred prvostepenim sudom o čijoj visini će odlučiti prvostepeni sud posebnim rešenjem, kao i da plate troškove paušala u iznosima od po 10.000,00 dinara u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude. Stavom drugim izreke odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih M.J. i M.R., kao i žalba Višeg javnog tužioca u Beogradu u preostalom delu.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 10/16 od 26.02.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog N.K., a presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 530/15 od 13.11.2015. godine u odnosu na okrivljenog N.K., zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog N.K., advokat P.I., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog N.K. oslobodi od optužbe ili ukine pobijanu presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž3 10/16 od 26.02.2016. godine i predmet vrati istom sudu na ponovno odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti nema zakonom propisan sadržaj.
Prema odredbi člana 484. ZKP koja propisuje sadržaj zahteva, u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora se navesti razlog za podnošenje zahteva propisan odredbom člana 485. stav 1. ZKP, dakle, da li se zahtev podnosi zbog povrede zakona (tačka 1), primene neustavnog zakona (tačka 2) ili povrede odnosno uskraćivanja ljudskog prava i slobode (tačka 3), s tim što u slučaju da se zahtev podnosi iz razloga propisanih članom 485. stav 1. tač. 2) i 3) ZKP mora se dostaviti uz zahtev i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.
Odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP o povredi zakona je opšteg karaktera, pa je u stavu 2. bliže određeno kada postoji povreda zakona, a to je ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređena odredba krivičnog postupka ili ako je na činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj odluci, pogrešno primenjen zakon. Stav 4. istog člana predviđa zbog kojih povreda tog zakonika učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i one su taksativno nabrojane.
Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. ZKP, pri čemu se u zahtevu ne poziva ni na jednu od povreda Zakonika nabrojanih u članu 485. stav 4. ZKP.
Vrhovni kasacioni sud prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga (član 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 4. ZKP), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 489. stav 1. ZKP, što znači, da u situaciji kada konkretna povreda zakona nije opredeljena, sud nije ovlašćen da sam po službenoj dužnosti utvrđuje o kojoj povredi zakona se radi.
Kako branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti nije u smislu člana 485. stav 4. ZKP, opredelio povredu Zakonika o krivičnom postupku za koju smatra da je pobijanim presudama učinjena, već je samo opisao šta je nesporno utvrđeno u predmetnom krivičnom postupku, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar - savetnik Predsednik veća-sudija
Ivana Trkulja Veselinović,s.r. Janko Lazarević,s.r.
