Пресудом Апелационог суда у Београду Кж3 10/16 од 26.02.2016. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног Н.К., а пресуда Апелационог суда у Београду Кж1 530/15 од 13.11.2015. године у односу на окривљеног Н.К., због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. у вези члана 33. КЗ, је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости је поднео бранилац окривљеног Н.К., адвокат П.И., због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) у вези става 2. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи побијане пресуде и окривљеног Н.К. ослободи од оптужбе или укине побијану пресуду Апелационог суда у Београду Кж3 10/16 од 26.02.2016. године и предмет врати истом суду на поновно одлучивање.

Врховни касациони суд је на основу члана 486. став 1. ЗКП одржао седницу већа у којој је размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости нема законом прописан садржај.

Према одредби члана 484. ЗКП која прописује садржај захтева, у захтеву за заштиту законитости мора се навести разлог за подношење захтева прописан одредбом члана 485. став 1. ЗКП, дакле, да ли се захтев подноси због повреде закона (тачка 1), примене неуставног закона (тачка 2) или повреде односно ускраћивања људског права и слободе (тачка 3), с тим што у случају да се захтев подноси из разлога прописаних чланом 485. став 1. тач. 2) и 3) ЗКП мора се доставити уз захтев и одлука Уставног суда или Европског суда за људска права.

Одредба члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП о повреди закона је општег карактера, па је у ставу 2. ближе одређено када постоји повреда закона, а то је ако је правноснажном одлуком или у поступку који је претходио њеном доношењу повређена одредба кривичног поступка или ако је на чињенично стање утврђено у правноснажној одлуци, погрешно примењен закон. Став 4. истог члана предвиђа због којих повреда тог законика учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом, окривљени преко браниоца може поднети захтев за заштиту законитости и оне су таксативно набројане.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1) у вези става 2. ЗКП, при чему се у захтеву не позива ни на једну од повреда Законика набројаних у члану 485. став 4. ЗКП.

Врховни касациони суд приликом одлучивања о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног испитује правноснажну одлуку или поступак који је претходио њеном доношењу у оквиру разлога (члан 485. став 1. тачка 1) у вези става 4. ЗКП), дела и правца побијања који су истакнути у захтеву за заштиту законитости у смислу члана 489. став 1. ЗКП, што значи, да у ситуацији када конкретна повреда закона није опредељена, суд није овлашћен да сам по службеној дужности утврђује о којој повреди закона се ради.

Како бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости није у смислу члана 485. став 4. ЗКП, определио повреду Законика о кривичном поступку за коју сматра да је побијаним пресудама учињена, већ је само описао шта је неспорно утврђено у предметном кривичном поступку, то је Врховни касациони суд нашао да захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног нема законом прописан садржај у смислу члана 484. ЗКП.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 3) у вези члана 484. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар - саветник                                                                                                                 Председник већа-судија

Ивана Тркуља Веселиновић,с.р.                                                                                             Јанко Лазаревић,с.р.