Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredaba čl. 486. stav 1. i 487. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.S. je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona, koju ne opredeljuje, a iz navoda zahteva da su razlozi prvostepene i drugostepene presude, u pogledu odlučne činjenice da li je okrivljeni priznao ili negirao izvršenje predmetnog krivičnog dela, nejasni i protivrečni stvarnom kazivanju okrivljenog, proizilazi da ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, dok navodima zahteva da okolnosti iz člana 54. KZ sud nije cenio na adekvatan, podjednak i pravičan način u odnosu na sve okrivljene i da nije okr. D.S. cenio njegovu raniju neosuđivanost, koja je osnov za primenu čl. 56. i 57. KZ, branilac okrivljenog ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Ostalim navodima zahteva, branilac okr. D.S. osporava činjenično stanje u pobijanoj pravnosnažnoj presudi kao pogrešno i nepotpuno utvrđeno, isticanjem da izvedeni dokazi ne daju osnova za nesumnjiv zaključak da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo, uz sopstvenu analizu i ocenu dokaza, kako materijalnih (veštačenje DNK, pretres stana okrivljenog), tako i iskaza saokrivljenih N.Z. i V.F., te oštećene Z.J., da je ostalo nerazjašnjeno pitanje uloge okrivljenog u predmetnom događaju i da li je okrivljeni delo izvršio usled straha za svoju i bezbednost svoje porodice i od koga se bojao, a što je od značaja za primenu odredbe člana 21. KZ, da je neprihvatljiv zaključak suda o postojanju umišljaja okr. S. i prethodnog dogovora okrivljenih za izvršenje dela, s obzirom da pomenuti saokrivljeni ne poznaju okr. S. ni po imenu i da je kod takvog stanja dokaza u spisima i takvog, nepotpunog i nejasnog priznanja okr. S. koji je negirao delo, a na pretresu od 07.02.2014. godine izjavio da je delo izvršio slobodnom voljom, izostala aktivna uloga suda u smislu člana 88. ZKP radi utvrđivanja istine.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz čl. 438. stav 2. tačka 2) i 441. stav 1.ZKP, kao ni zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. D.S. ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                                             Janko Lazarević,s.r.