Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу одредаба чл. 486. став 1. и 487. став 1. Законика о кривичном поступку (ЗКП), у којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окр. Д.С. је недозвољен.

Бранилац окривљеног захтев за заштиту законитости подноси због повреде закона, коју не опредељује, а из навода захтева да су разлози првостепене и другостепене пресуде, у погледу одлучне чињенице да ли је окривљени признао или негирао извршење предметног кривичног дела, нејасни и противречни стварном казивању окривљеног, произилази да указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, док наводима захтева да околности из члана 54. КЗ суд није ценио на адекватан, подједнак и правичан начин у односу на све окривљене и да није окр. Д.С. ценио његову ранију неосуђиваност, која је основ за примену чл. 56. и 57. КЗ, бранилац окривљеног указује на повреду закона из члана 441. став 1. ЗКП.

Осталим наводима захтева, бранилац окр. Д.С. оспорава чињенично стање у побијаној правноснажној пресуди као погрешно и непотпуно утврђено, истицањем да изведени докази не дају основа за несумњив закључак да је окривљени извршио предметно кривично дело, уз сопствену анализу и оцену доказа, како материјалних (вештачење ДНК, претрес стана окривљеног), тако и исказа саокривљених Н.З. и В.Ф., те оштећене З.Ј., да је остало неразјашњено питање улоге окривљеног у предметном догађају и да ли је окривљени дело извршио услед страха за своју и безбедност своје породице и од кога се бојао, а што је од значаја за примену одредбе члана 21. КЗ, да је неприхватљив закључак суда о постојању умишљаја окр. С. и претходног договора окривљених за извршење дела, с обзиром да поменути саокривљени не познају окр. С. ни по имену и да је код таквог стања доказа у списима и таквог, непотпуног и нејасног признања окр. С. који је негирао дело, а на претресу од 07.02.2014. године изјавио да је дело извршио слободном вољом, изостала активна улога суда у смислу члана 88. ЗКП ради утврђивања истине.

Међутим, одредбом члана 485. став 4. ЗКП, која прописује разлоге због којих окривљени, односно бранилац окривљеног у границама права која у поступку има окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због повреда закона из чл. 438. став 2. тачка 2) и 441. став 1.ЗКП, као ни због погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној пресуди, због чега је захтев за заштиту законитости браниоца окр. Д.С. оцењен као недозвољен.

Из изнетих разлога, а на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                                       Председник већа-судија

Наташа Бањац,с.р.                                                                                                                             Јанко Лазаревић,с.р.