.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 651/2016
01.06.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Gorana Čavline i Dragana Aćimovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Zoricom Stojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog M.Š., zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. B.P., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru K br. 503/15 od 14.12.2015. godine i Višeg suda u Somboru Kž1 86/16 od 30.03.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 01.06.2016. godine, doneo
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.Š., adv. B.P., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru K br. 503/15 od 14.12.2015. godine i Višeg suda u Somboru Kž1 86/16 od 30.03.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Somboru K br. 503/15 od 14.12.2015. godine okrivljeni M.Š. oglašen je krivim zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se ona neće izvršiti ako okrivljeni u roku od dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo.
Okrivljeni je obavezan da plati troškove krivičnog postupka u iznosu od 9.000,00 dinara i sudski paušal u iznosu od 3.000,00 dinara u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećeni radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućen na parnicu.
Presudom Višeg suda u Somboru Kž1 86/16 od 30.03.2016. godine usvojena je žalba Osnovnog javnog tužioca u Somboru a prvostepena presuda preinačena tako što je okrivljeni M.Š. za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci koju će izdržati u prostorijama u kojima stanuje, uz primenu elektronskog nadzora, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana a prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.
Protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Somboru K br. 503/15 od 14.12.2015. godine i Višeg suda u Somboru Kž1 86/16 od 30.03.2016. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.Š., adv. B.P., zbog povrede zakona iz člana 439. tačke 2) i 3) ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine drugostepenu presudu i predmet vrati tom sudu na ponovno odlučivanje ili pak da istu preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe. Takođe predlaže da Vrhovni kasacioni sud okrivljenom odloži izvršenje kazne zatvora izrečene presudom Višeg suda u Somboru Kž1 86/16 od 30.03.2016. godine te da u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP obavavesti branioca okrivljenog o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda.
Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog M.Š., smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane lica ovlašćenih za podnošenje zahteva (član 483. ZKP), pa je između ostalih u članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP, kao razlog predviđena povreda zakona.
Stavom 485. stav 4. istog zakonika propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.
Pravo okrivljenog na podnošenje zahteva zbog povrede zakona je po stavu Vrhovnog kasacionog suda shodno navedenoj zakonskoj odredbi, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Prema tome, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika: člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom i u postupku pred apelacionim sudom.
Branilac okrivljenog M.Š., adv. B.P., u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva ističe povredu zakona iz člana 439. tačke 2) i 3) ZKP, a naime, da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti (član 439. tačka 2) ZKP) te da je sud odlukom o krivičnoj sankciji povredio zakon (član 439. tačka 3) ZKP), a koje povrede predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim iz obrazloženja zahteva proizilazi da branilac okrivljenog navedene povrede obrazlaže ovlašćenjima drugostepenog suda propisanim u članu 451. stav 1. ZKP posebno ukazujući da drugostepeni sud ispituje pobijanu presudu u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi, a što je Osnovnom javnom tužiocu u Somboru po stavu branioca okrivljenog nesumnjivo bilo poznato, te na odredbe člana 97. i 98. KZ - tj. da se okrivljeni ima smatrati neosuđivanim licem zbog ispunjenosti uslova za zakonsku rehabilitaciju, to proizilazi da ukazuje na nedozvoljene zakonske razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.
Kako, dakle, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) ali suštinski ukazuje na nedozvoljeni razlog – čl. 451. stav 1. ZKP te člana 97. i 98. KZ, za podnošenje zahteva, koji nisu predviđeni u odredbi čl. 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbacio kao nedozvoljen.
Sa svega izloženog Vrhovni kasacioni sud je iz napred iznetih razloga, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Zorica Stojković, s.r. Nevenka Važić, s.r.
