Против правноснажних пресуда Основног суда у Сомбору К бр. 503/15 од 14.12.2015. године и Вишег суда у Сомбору Кж1 86/16 од 30.03.2016. године, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног М.Ш., адв. Б.П., због повреде закона из члана 439. тачке 2) и 3) ЗКП, с`предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, укине другостепену пресуду и предмет врати том суду на поновно одлучивање или пак да исту преиначи тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе. Такође предлаже да Врховни касациони суд окривљеном одложи извршење казне затвора изречене пресудом Вишег суда у Сомбору Кж1 86/16 од 30.03.2016. године те да у смислу одредбе члана 488. став 2. ЗКП обававести браниоца окривљеног о седници већа Врховног касационог суда.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу у смислу члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног М.Ш., сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је недозвољен.

Одредбом члана 485. ЗКП прописани су разлози за подношење захтева за заштиту законитости од стране лица овлашћених за подношење захтева (члан 483. ЗКП), па је између осталих у члану 485. став 1. тачка 1) ЗКП, као разлог предвиђена повреда закона.

Ставом 485. став 4. истог законика прописано је да окривљени може поднети захтев за заштиту законитости због таксативно набројаних повреда тог законика учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.

Право окривљеног на подношење захтева због повреде закона је по ставу Врховног касационог суда сходно наведеној законској одредби, ограничено на повреде које су таксативно наведене у ставу 4. члана 485. ЗКП. Према томе, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости због повреда тог законика: члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4, учињених у првостепеном и у поступку пред апелационим судом.

Бранилац окривљеног М.Ш., адв. Б.П., у поднетом захтеву за заштиту законитости као разлог подношења захтева истиче повреду закона из члана 439. тачке 2) и 3) ЗКП, а наиме, да је у погледу кривичног дела које је предмет оптужбе примењен закон који се не може применити (члан 439. тачка 2) ЗКП) те да је суд одлуком о кривичној санкцији повредио закон (члан 439. тачка 3) ЗКП), а које повреде представљају законом дозвољене разлоге за подношење овог ванредног правног лека. Међутим из образложења захтева произилази да бранилац окривљеног наведене повреде образлаже овлашћењима другостепеног суда прописаним у члану 451. став 1. ЗКП посебно указујући да другостепени суд испитује побијану пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања који су истакнути у жалби, а што је Основном јавном тужиоцу у Сомбору по ставу браниоца окривљеног несумњиво било познато, те на одредбе члана 97. и 98. КЗ - тј. да се окривљени има сматрати неосуђиваним лицем због испуњености услова за законску рехабилитацију, то произилази да указује на недозвољене законске разлоге за подношење захтева за заштиту законитости.

Како, дакле, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости само формално означава повреду закона због које је подношење захтева дозвољено (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП) али суштински указује на недозвољени разлог – чл. 451. став 1. ЗКП те члана 97. и 98. КЗ, за подношење захтева, који нису предвиђени у одредби чл. 485. став 4. ЗКП, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног одбацио као недозвољен.

Са свега изложеног Врховни касациони суд је из напред изнетих разлога, а на основу члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник,                                                                                                                  Председник већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                                                                  Невенка Важић, с.р.