Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti najpre ističe da je presudom Višeg suda u Šapcu 3K 14/14 od 13.10.2016. godine, okrivljeni AA, pravnosnažno oglašen krivim da je dana 31.10.2012. godine, oko 21.40 časova u selu ..., Opština ..., ..., izvršio krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. u vezi stava 33. KZ, za koje je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine, iako je okrivljeni tokom čitavog postupka dosledno u svojoj odbrani tvrdio da je u to vreme sa četiri drugarice prešao most na graničnom prelazu Mali Zvornik, ulazeći iz Srbije u BiH, da je evidentiran kao pešak, a što su potvrdile i svedoci BB, VV i GG. U zahtevu se navodi da je branilac zbog navedenog, podneo zahtev za ponavljanje krivičnog postupka, iz razloga predviđenih članom 473. stav 1. tačka 3) ZKP i uz isti zahtev priložio novi dokaz – potvrdu RS MUP Direkcija policije, Uprava granične policije 03 broj G3 28-152/17-2, kojom se potvrđuje da je okrivljeni dana 31.10.2012. godine u 21,50 časova evidentiran u evidenciji „Evidencija lica nad kojima je izvršena granična kontrola“ koju vodi granična policija. Iz navedene potvrde, prema navodima zahteva, nesporno proizilazi da okrivljeni nije mogao biti 31.10.2012. godine oko 21.40 časova na mestu izvršenja dela, i da delo nije izvršio, s obzirom da je tek deset minuta kasnije, prešao granični prelaz, ulazeći iz Srbije u BiH. S tim u vezi, branilac u zahtevu osporava pravilnost zaključka nižestepenih sudova, da navedeni dokazi (predmetna potvrda i iskazi navedenih svedoka), očigledno nisu podobni da se na osnovu njih dozvoli ponavljanje krivičnog postupka. Uz to, branilac navodi i da su pobijana rešenja bez posebnog i logičnog obrazloženja, iznoseći pritom stav da u konkretnom slučaju nije bilo mesta odbacivanju zahteva za ponavljanje postupka, te da je priloženi dokaz uz zahtev za ponavljanje – potvrda RS MUP Direkcija policije uprave granične policije 03/8 broj G3 28-152/17-2, sam po sebi morao dovesti do oslobađajuće presude, a svakako i u vezi sa iskazima ispitanih svedoka.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz iznetih navoda zahteva branioca okrivljenog AA, proizilazi da branilac u suštini najpre pobija pravnosnažnu presudu Višeg suda u Šapcu 3K 14/14 od 13.10.2016. godine (potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 1526/16 od 05.12.2016. godine), zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, koja ne može biti predmet ispitivanja povodom zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, podnetog protiv pravnosnažnog rešenja kojim je odbačen zahtev branioca okrivljenog za ponavljanje krivičnog postupka pravnosnažno okončanog donošenjem navedenih presuda, te da se potom i pobijana pravnosnažna rešenja, osporavaju zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja i povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, što u smislu člana 485. stav 4. ZKP nisu dozvoljeni razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Marina Radosavljević                                                                                                 Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić