Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Бранилац окривљеног АА, у захтеву за заштиту законитости најпре истиче да је пресудом Вишег суда у Шапцу 3К 14/14 од 13.10.2016. године, окривљени АА, правноснажно оглашен кривим да је дана 31.10.2012. године, око 21.40 часова у селу ..., Општина ..., ..., извршио кривично дело разбојништво из члана 206. став 1. у вези става 33. КЗ, за које је осуђен на казну затвора у трајању од 2 (две) године, иако је окривљени током читавог поступка доследно у својој одбрани тврдио да је у то време са четири другарице прешао мост на граничном прелазу Мали Зворник, улазећи из Србије у БиХ, да је евидентиран као пешак, а што су потврдиле и сведоци ББ, ВВ и ГГ. У захтеву се наводи да је бранилац због наведеног, поднео захтев за понављање кривичног поступка, из разлога предвиђених чланом 473. став 1. тачка 3) ЗКП и уз исти захтев приложио нови доказ – потврду РС МУП Дирекција полиције, Управа граничне полиције 03 број Г3 28-152/17-2, којом се потврђује да је окривљени дана 31.10.2012. године у 21,50 часова евидентиран у евиденцији „Евиденција лица над којима је извршена гранична контрола“ коју води гранична полиција. Из наведене потврде, према наводима захтева, неспорно произилази да окривљени није могао бити 31.10.2012. године око 21.40 часова на месту извршења дела, и да дело није извршио, с обзиром да је тек десет минута касније, прешао гранични прелаз, улазећи из Србије у БиХ. С тим у вези, бранилац у захтеву оспорава правилност закључка нижестепених судова, да наведени докази (предметна потврда и искази наведених сведока), очигледно нису подобни да се на основу њих дозволи понављање кривичног поступка. Уз то, бранилац наводи и да су побијана решења без посебног и логичног образложења, износећи притом став да у конкретном случају није било места одбацивању захтева за понављање поступка, те да је приложени доказ уз захтев за понављање – потврда РС МУП Дирекција полиције управе граничне полиције 03/8 број Г3 28-152/17-2, сам по себи морао довести до ослобађајуће пресуде, а свакако и у вези са исказима испитаних сведока.

По налажењу Врховног касационог суда, из изнетих навода захтева браниоца окривљеног АА, произилази да бранилац у суштини најпре побија правноснажну пресуду Вишег суда у Шапцу 3К 14/14 од 13.10.2016. године (потврђена пресудом Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1526/16 од 05.12.2016. године), због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, која не може бити предмет испитивања поводом захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног, поднетог против правноснажног решења којим је одбачен захтев браниоца окривљеног за понављање кривичног поступка правноснажно окончаног доношењем наведених пресуда, те да се потом и побијана правноснажна решења, оспоравају због погрешно утврђеног чињеничног стања и повреде закона из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, што у смислу члана 485. став 4. ЗКП нису дозвољени разлози за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног, односно његовог браниоца.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                                                     Председник већа-судија

Марина Радосављевић                                                                                                 Јанко Лазаревић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић