Protiv navedenih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je advokat Z.K. zbog povrede zakona i to odredbi člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 261. stav 2. tač. 7) ZKP te odredbi člana 441. stav 4. ZKP u vezi sa članom 23. stav 1. i 3. Zakona o advokaturi sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane odluke ukine i predmet vrati na ponovnu odluku prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 487. stav 1. ZKP, pa je nakon razmatranja spisa predmeta i navoda zahteva za zaštitu zakonitosti našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Odredbom člana 482. stav 1. ZKP propisano je da protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koji je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima propisanim u tom Zakoniku.

Članom 483. stav 1. ZKP, propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a u stavu 3. istog člana predviđeno je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je da, kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povreda tog zakonika, okrivljeni može podneti zahtev samo iz razloga taksativno nabrojanih tom odredbom, odnosno zbog povrede zakona učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom i to u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

Kako su prava branioca ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, to branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti samo zbog povreda Zakona navedenih u članu 485. stav 4. ZKP, koje su učinjene na štetu okrivljenog.

U konkretnom slučaju, podnoslilac zahteva advokat Z.K. rešenjem Prvog osnovnog javnog tužioca u Beogradu postavljen je za branioca po službenoj dužnosti okrivljenom D.L. u postupku istage koja se protiv njega vodila zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ. Nakon što je okrivljeni L. na glavnom pretresu pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu dana 17.09.2015. godine izjavio da je sebi angažovao za branioca advokata V.N. za koga je dostavio punomoćje jer nije zadovoljan načinom na koji ga je branio branilac po sužbenoj dužnosti advokat Z.K., sud je istog dana rešenjem razrešio ovog advokata dužnosti branioca okrivljenog L. i postupak nastavio da vodi sa izabranim braniocem okrivljenog dok je branilac advokat K. potom podneskom tražio nadoknadu troškova.

Navedenim prvostepenim rešenjem Prvog osnovnog suda dosuđeni su troškovi krivičnog postupka braniocu po službenoj dužnosti okrivljenog D.L., dok je drugostepenim rešenjem delimično usvojena kao osnovana žalba ovog branioca izjavljena protiv prvostepenog rešenja.

Imajući u vidu da je branilac okrivljenog D.L. po službenoj dužnosti advokat Z.K. zahtev podneo protiv navedenih rešenja u svoje ime i zbog povreda zakona učinjenih na svoju štetu, na šta po zakonu nije ovlašćen u smislu napred citiranih zakonskih odredbi, to, po nalaženju ovog suda, branilac okrivljenog po službenoj dužnosti u konkretnom slučaju nije ovlašćeno lice za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka.

Sa svega izloženog, ocenivši, iz iznetih razloga, da je zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbi člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 483. ZKP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i 121/12), doneo odluku kao izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.