Против наведених решења захтев за заштиту законитости поднео је адвокат З.К. због повреде закона и то одредби члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП у вези члана 261. став 2. тач. 7) ЗКП те одредби члана 441. став 4. ЗКП у вези са чланом 23. став 1. и 3. Закона о адвокатури са предлогом да Врховни касациони суд побијане одлуке укине и предмет врати на поновну одлуку првостепеном суду.

Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 487. став 1. ЗКП, па је након разматрања списа предмета и навода захтева за заштиту законитости нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је недозвољен.

Одредбом члана 482. став 1. ЗКП прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том Законику.

Чланом 483. став 1. ЗКП, прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а у ставу 3. истог члана предвиђено је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП, прописано је да, када се захтев за заштиту законитости подноси због повреда тог законика, окривљени може поднети захтев само из разлога таксативно набројаних том одредбом, односно због повреде закона учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом и то у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек.

Како су права браниоца ограничена правима која у поступку има окривљени у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, то бранилац окривљеног захтев за заштиту законитости може поднети само због повреда Закона наведених у члану 485. став 4. ЗКП, које су учињене на штету окривљеног.

У конкретном случају, поднослилац захтева адвокат З.К. решењем Првог основног јавног тужиоца у Београду постављен је за браниоца по службеној дужности окривљеном Д.Л. у поступку истаге која се против њега водила због кривичног дела разбојништво из члана 206. став 1. КЗ. Након што је окривљени Л. на главном претресу пред Првим основним судом у Београду дана 17.09.2015. године изјавио да је себи ангажовао за браниоца адвоката В.Н. за кога је доставио пуномоћје јер није задовољан начином на који га је бранио бранилац по сужбеној дужности адвокат З.К., суд је истог дана решењем разрешио овог адвоката дужности браниоца окривљеног Л. и поступак наставио да води са изабраним браниоцем окривљеног док је бранилац адвокат К. потом поднеском тражио надокнаду трошкова.

Наведеним првостепеним решењем Првог основног суда досуђени су трошкови кривичног поступка браниоцу по службеној дужности окривљеног Д.Л., док је другостепеним решењем делимично усвојена као основана жалба овог браниоца изјављена против првостепеног решења.

Имајући у виду да је бранилац окривљеног Д.Л. по службеној дужности адвокат З.К. захтев поднео против наведених решења у своје име и због повреда закона учињених на своју штету, на шта по закону није овлашћен у смислу напред цитираних законских одредби, то, по налажењу овог суда, бранилац окривљеног по службеној дужности у конкретном случају није овлашћено лице за подношење овог ванредног правног лека.

Са свега изложеног, оценивши, из изнетих разлога, да је захтев за заштиту законитости недозвољен, Врховни касациони суд је, на основу одредби члана 30. став 1. Закона о уређењу судова и члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 483. ЗКП („Службени гласник РС“, број 72/11 и 121/12), донео одлуку као изреци.

Записничар-саветник,                                                                                                     Председник већа-судија,

Зорица Стојковић, с.р.                                                                                                     Невенка Важић, с.р.