Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB je osnovan.

Iz spisa predmeta proizlazi da je punomoćnik oštećenog VV u završnoj reči na glavnom pretresu održanom dana 27.06.2018. godine, istakao zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka po osnovu zastupanja oštećenog, nakon čega je Osnovni sud u Boru doneo presudu K 354/2017 od 27.06.2018. godine, kojom je okrivljene AA i BB oglasio krivim, zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ i obavezao ih da plate paušal u iznosu od po 8.000,00 dinara i naknade troškove krivičnog postupka Osnovnom javnom tužilaštvu u Boru u iznosu od po 23.500,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Protiv navedene presude Osnovnog suda u Boru, punomoćnik oštećenog VV nije izjavio žalbu zbog odluke o troškovima krivičnog postupka, iako tom presudom nije odlučeno o njegovom zahtevu za naknadu troškova postupka, koja presuda je postala pravnosnažna donošenjem presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 887/18 od 16.10.2018. godine, kojom je prvostepena presuda preinačena u delu odluke o krivičnoj sankciji, dok je u preostalom delu ista ostala neizmenjena.

Odlučujući o ponovnom zahtevu punomoćnika oštećenog VV za naknadu troškova krivičnog postupka istaknutom u podnesku od 26.03.2021. godine, Osnovni sud u Boru je ocenio da je zahtev osnovan i okrivljene obavezao da oštećenom solidarno naknade troškove krivičnog postuka u iznosu od 160.500,00 dinara na ime nužnih izdataka i nagrade punomoćnika. Krivično veće prvostepenog suda je odlučujući o žalbi branioca okrivljenih izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja istu odbilo kao neosnovanu.

Odredbom člana 262. stav 1. ZKP, propisano je da će se u svakoj presudi ili rešenju koje odgovara presudi odlučiti ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose, dok je stavom 2. istog člana, određeno da će predsednik veća ili sudija pojedinac, ako nedostaju podaci o visini troškova, doneti posebno rešenje kada se ti podaci pribave.

U konkretnom slučaju, sud je navedenom prvostepenom presudom pravnosnažno odlučio o troškovima krivičnog postupka, tako što je okrivljene na osnovu člana 262. i člana 264. ZKP, obavezao da plate troškove krivičnog postupka nastale pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Boru u iznosu od po 23.000,00 dinara.

Po nalaženju ovog suda u konkretnoj procesnoj situaciji kada je pravnosnažnom presudom odlučeno da okrivljeni snose troškove krivičnog postupka, pri čemu su ti troškovi opredeljeni kao i njihova visina, pri čemu sud nije odlučio o troškovima koje je punomoćnik oštećenog tražio u završnoj reči a punomoćnik se nije žalio u tom delu na presudu, sud nije mogao posebnim rešenjem da, primenom člana 262. stav 2. ZKP, okrivljene obaveže da snose troškove krivičnog postupka koji se odnose na nagradu i nužne izdatke punomoćnika oštećenog.

Stoga se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je Osnovni sud u Boru usvajanjem zahteva za naknadu troškova krivičnog postupka punomoćnika oštećenog i obavezivanjem okrivljenih da iste naknade povredio zakon iz člana 441. stav 4. u vezi člana 262. stav 2. i člana 264. stav 1. ZKP, s obzirom na to da je o troškovima krivičnog postupka već odlučeno pravnosnažnom presudom.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud navedenu povredu zakona otklonio tako što je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP, preinačio pobijana pravnosnažna rešenja Osnovnog suda u Boru tako što je odbio kao neosnovan zahtev za naknadu troškova punomoćnika oštećenog VV u krivičnom postupku vođenom u predmetu Osnovnog suda u Boru K 354/17.

Zapisničar – savetnik                                                                                  Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić