Захтев за заштиту законитости браниоца окривљених АА и ББ је основан.

Из списа предмета произлази да је пуномоћник оштећеног ВВ у завршној речи на главном претресу одржаном дана 27.06.2018. године, истакао захтев за накнаду трошкова кривичног поступка по основу заступања оштећеног, након чега је Основни суд у Бору донео пресуду К 354/2017 од 27.06.2018. године, којом је окривљене АА и ББ огласио кривим, због кривичног дела превара из члана 208. став 3. у вези става 1. у вези члана 33. КЗ и обавезао их да плате паушал у износу од по 8.000,00 динара и накнаде трошкове кривичног поступка Основном јавном тужилаштву у Бору у износу од по 23.500,00 динара у року од 15 дана по правноснажности пресуде под претњом принудног извршења.

Против наведене пресуде Основног суда у Бору, пуномоћник оштећеног ВВ није изјавио жалбу због одлуке о трошковима кривичног поступка, иако том пресудом није одлучено о његовом захтеву за накнаду трошкова поступка, која пресуда је постала правноснажна доношењем пресуде Апелационог суда у Нишу Кж1 887/18 од 16.10.2018. године, којом је првостепена пресуда преиначена у делу одлуке о кривичној санкцији, док је у преосталом делу иста остала неизмењена.

Одлучујући о поновном захтеву пуномоћника оштећеног ВВ за накнаду трошкова кривичног поступка истакнутом у поднеску од 26.03.2021. године, Основни суд у Бору је оценио да је захтев основан и окривљене обавезао да оштећеном солидарно накнаде трошкове кривичног постука у износу од 160.500,00 динара на име нужних издатака и награде пуномоћника. Кривично веће првостепеног суда је одлучујући о жалби браниоца окривљених изјављеној против првостепеног решења исту одбило као неосновану.

Одредбом члана 262. став 1. ЗКП, прописано је да ће се у свакој пресуди или решењу које одговара пресуди одлучити ко ће сносити трошкове поступка и колико они износе, док је ставом 2. истог члана, одређено да ће председник већа или судија појединац, ако недостају подаци о висини трошкова, донети посебно решење када се ти подаци прибаве.

У конкретном случају, суд је наведеном првостепеном пресудом правноснажно одлучио о трошковима кривичног поступка, тако што је окривљене на основу члана 262. и члана 264. ЗКП, обавезао да плате трошкове кривичног поступка настале пред Основним јавним тужилаштвом у Бору у износу од по 23.000,00 динара.

По налажењу овог суда у конкретној процесној ситуацији када је правноснажном пресудом одлучено да окривљени сносе трошкове кривичног поступка, при чему су ти трошкови опредељени као и њихова висина, при чему суд није одлучио о трошковима које је пуномоћник оштећеног тражио у завршној речи а пуномоћник се није жалио у том делу на пресуду, суд није могао посебним решењем да, применом члана 262. став 2. ЗКП, окривљене обавеже да сносе трошкове кривичног поступка који се односе на награду и нужне издатке пуномоћника оштећеног.

Стога се основано захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног указује да је Основни суд у Бору усвајањем захтева за накнаду трошкова кривичног поступка пуномоћника оштећеног и обавезивањем окривљених да исте накнаде повредио закон из члана 441. став 4. у вези члана 262. став 2. и члана 264. став 1. ЗКП, с обзиром на то да је о трошковима кривичног поступка већ одлучено правноснажном пресудом.

Стога је Врховни касациони суд наведену повреду закона отклонио тако што је усвојио као основан захтев за заштиту законитости бранилаца окривљених АА и ББ и на основу члана 492. став 1. тачка 2. ЗКП, преиначио побијана правноснажна решења Основног суда у Бору тако што је одбио као неоснован захтев за накнаду трошкова пуномоћника оштећеног ВВ у кривичном поступку вођеном у предмету Основног суда у Бору К 354/17.

Записничар – саветник                                                                                  Председник већа – судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                Бата Цветковић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић