Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Zlatan Kurtović, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP u vezi člana 453. ZKP, te zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili drugostepenom sudu na odlučivanje o žalbi okrivljenog i njegovog branioca.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu kojim se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu navodi da je nižestepenim presudama povređena odredba člana 453. ZKP, odnosno zabrana preinačenja na štetu okrivljenog, obzirom da je okrivljeni u konkretnom slučaju optužen za krivično delo proganjanje iz člana 138. stav 1. tačka 2) Krivičnog zakonika, dok je Viši sud u Novom Pazaru pobijanom presudom Kž1 br.82/25 od 26.01.2026. godine okrivljenog oglasio krivim zbog kvalifikovanog krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 2. i 4. KZ, na koji način je učinjena navedena bitna povreda odredaba krivičnog postupka.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud nije prihvatio kao osnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP, koja predviđa zabranu preinačenja na štetu okrivljenog, propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju nije prekršena zabrana preinačenja na gore (reformatio in peius), propisana odredbom člana 453. ZKP, pre svega imajući u vidu da je u konkretnom slučaju sud trećeg stepena delimičnim uvažavanjem žalbi okrivljenog i njegovog branioca preinačio drugostepenu presudu (presudu Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 82/25 od 26.01.2026. godine), kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 2) i 4) KZ, u pogledu pravne ocene dela, tako što je protivpravne radnje okrivljenog pravno kvalifikovao kao krivično delo proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 2) KZ, dakle, za osnovni oblik predmetnog krivičnog dela, koje mu je optužnim aktom javnog tužioca i stavljeno na teret. Pri tome, pobijanom trećestepenom presudom (Apelacionog suda u Kragujevcu Kž3 br.5/26 od 25.03.2026. godine), za krivično delo iz člana 138. stav 1. tačka 2. KZ okrivljenom je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri meseca, sa rokom proveravanja od jedne godine, pa kako okrivljeni nije osuđen na težu kaznu u odnosu na kaznu koja mu je izrečena drugostepenom presudom, posebno imajući u vidu da je propust drugostepenog suda u pogledu pravne kvalifikacije predmetnog krivičnog dela ispravljen odlukom suda trećeg stepena, to Vrhovni sud nalazi da pobijanim nižestepenim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu, jer u konkretnom slučaju nije došlo do povrede zabrane preinačenja na štetu okrivljenog, niti u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, niti u pogledu izrečene krivične sankcije.

Stoga je podneti zahtev u ovom delu odbijen kao neosnovan.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen, obzirom da u ostalom delu zahteva branilac okrivljenog samo formalno ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, dok s tim u vezi izloženim navodima zahteva branilac u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza, isticanjem da se u konkretnom slučaju postavlja pitanje procene i utvrđivanja činjenica da li je okrivljeni postupao protivno volji oštećene obzirom da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da je oštećena svakodnevno održavala komunikaciju sa okrivljenim i da je komunikaciju nastavila nakon spornog događaja, uz sopstveni zaključak da u radnjama okrivljenog ne stoje bitni elementi predmetnog krivičnog dela, pa kako pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešna ocena dokaza, odnosno povreda člana 440. ZKP u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković