Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА – адвокат Златан Куртовић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 10) ЗКП у вези члана 453. ЗКП, те због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд преиначи побијане пресуде тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе, или да побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновно суђење или другостепеном суду на одлучивање о жалби окривљеног и његовог браниоца.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев је неоснован у делу којим се односи на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 10) ЗКП, док је у осталом делу недозвољен.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 10) ЗКП, бранилац окривљеног у поднетом захтеву наводи да је нижестепеним пресудама повређена одредба члана 453. ЗКП, односно забрана преиначења на штету окривљеног, обзиром да је окривљени у конкретном случају оптужен за кривично дело прогањање из члана 138. став 1. тачка 2) Кривичног законика, док је Виши суд у Новом Пазару побијаном пресудом Кж1 бр.82/25 од 26.01.2026. године окривљеног огласио кривим због квалификованог кривичног дела прогањање из члана 138а став 2. и 4. КЗ, на који начин је учињена наведена битна повреда одредаба кривичног поступка.

Изложене наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховни суд није прихватио као основане, из следећих разлога:

Одредбом члана 453. ЗКП, која предвиђа забрану преиначења на штету окривљеног, прописано је да, ако је изјављена жалба само у корист окривљеног, пресуда се не сме изменити на његову штету у погледу правне квалификације кривичног дела и кривичне санкције.

По налажењу Врховног суда, у конкретном случају није прекршена забрана преиначења на горе (reformatio in peius), прописана одредбом члана 453. ЗКП, пре свега имајући у виду да је у конкретном случају суд трећег степена делимичним уважавањем жалби окривљеног и његовог браниоца преиначио другостепену пресуду (пресуду Вишег суда у Новом Пазару Кж1 82/25 од 26.01.2026. године), којом је окривљени оглашен кривим због кривичног дела прогањање из члана 138а став 1. тачка 2) и 4) КЗ, у погледу правне оцене дела, тако што је противправне радње окривљеног правно квалификовао као кривично дело прогањање из члана 138а став 1. тачка 2) КЗ, дакле, за основни облик предметног кривичног дела, које му је оптужним актом јавног тужиоца и стављено на терет. При томе, побијаном трећестепеном пресудом (Апелационог суда у Крагујевцу Кж3 бр.5/26 од 25.03.2026. године), за кривично дело из члана 138. став 1. тачка 2. КЗ окривљеном је изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од три месеца, са роком проверавања од једне године, па како окривљени није осуђен на тежу казну у односу на казну која му је изречена другостепеном пресудом, посебно имајући у виду да је пропуст другостепеног суда у погледу правне квалификације предметног кривичног дела исправљен одлуком суда трећег степена, то Врховни суд налази да побијаним нижестепеним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 10) у вези члана 453. ЗКП, како се то неосновано истиче у поднетом захтеву, јер у конкретном случају није дошло до повреде забране преиначења на штету окривљеног, нити у погледу правне квалификације кривичног дела, нити у погледу изречене кривичне санкције.

Стога је поднети захтев у овом делу одбијен као неоснован.

У осталом делу, исти захтев одбачен је као недозвољен, обзиром да у осталом делу захтева бранилац окривљеног само формално истиче повреду кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, која представља законом прописан разлог за подношење овог ванредног правног лека, док с тим у вези изложеним наводима захтева бранилац у суштини указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и погрешну оцену доказа, истицањем да се у конкретном случају поставља питање процене и утврђивања чињеница да ли је окривљени поступао противно вољи оштећене обзиром да из утврђеног чињеничног стања произилази да је оштећена свакодневно одржавала комуникацију са окривљеним и да је комуникацију наставила након спорног догађаја, уз сопствени закључак да у радњама окривљеног не стоје битни елементи предметног кривичног дела, па како погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и погрешна оцена доказа, односно повреда члана 440. ЗКП у смислу члана 485. став 4. ЗКП не представља законом дозвољен разлог за подношење овог ванредног правног лека окривљенима преко бранилаца због повреде закона, то је Врховни суд поднети захтев у овом делу одбацио као недозвољен.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП у делу у којем је захтев одбијен као неоснован, те на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у делу у којем је захтев одбачен као недозвољен, донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић