Apelacioni sud u Kragujevcu, presudom Kž.1-5832/13 od 08.04.2014. godine, odbio je kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Jagodini i branilaca okrivljenih V.K. i S.M. i presudu Višeg suda u Jagodini K 54/12 od 11.10.2013. godine, potvrdio.

Branilac okr. V.K., adv. D.K., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku u vezi sa članom 16, članom 80. stav 2. tačka 1), članom 438. stav 2. tačka 2) i 3) i članom 439. stav 1. tačka 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, te donese presudu kojom ukida u celini pobijane presude i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okr. V.K. smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. V.K. je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, dok je u ostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okr. V.K. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP na štetu okrivljenog, time što je oglašen krivim za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ koje kao krivično delo nije ni postojalo u vreme izvršenja dela koje je okrivljenom predmetnom optužbom stavljeno na teret, pri čemu upoređenjem krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ, kako je delo okrivljenog kvalifikovano inicijalnom optužnicom od 15.05.2012. godine, sa krivičnim delom iz člana 234. KZ koje je uvedeno Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika od 2012. godine, proizilazi da je delo iz člana 234. KZ potpuno novo krivično delo i drugačije od krivičnog dela iz člana 359. KZ, kako u pogledu ličnosti izvršioca, tako i u pogledu radnje izvršenja i posledice dela, odnosno da se bića tih krivičnih dela suštinski razlikuju. Na taj način, prema stavu branioca okrivljenog, prekršen je princip zakonitosti definisan članom 1. KZ kao osnovno načelo krivičnog zakonodavstva i povređena je odredba člana 5. stav 1. KZ koja propisuje da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja dela.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Prema činjeničnom opisu dela u izreci i činjeničnom utvrđenju u obrazloženju prvostepene presude, okrivljeni V.K. i S.M. su u periodu od 14.08.2007. godine do 18.10.2007. godine, u svojstvu odgovornih lica (okr. V.K. kao direktor preduzeća „...“ D.O.O. ..., a okr. S.M. kao odgovorno lice kome je faktički povereno vršenje poslova preduzeća) iskoristili svoj položaj i ovlašćenja tako što su izvršili prenos novčanih sredstava sa računa preduzeća na tekuće račune tamo navedenih fizičkih lica, po osnovu otkupa robe koji nije obavljen i na taj način pribavili sebi protivpravnu imovinsku korist u visini neplaćenog poreza na dohodak građana u iznosu od 4.138.951,70 dinara, a na štetu budžeta Republike Srbije.

Odredbama člana 359. KZ („Službeni glasnik RS“ br. 85/2005) koji je bio na snazi u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela, propisano je da krivično delo zloupotreba službenog položaja u osnovnom obliku iz stava 1. ovog člana čini službeno lice koje iskorišćavanjem svog službenog položaja ili ovlašćenja, prekoračenjem granica svog službenog ovlašćenja ili nevršenjem svoje službene dužnosti pribavi sebi ili drugom kakvu korist, drugom nanese kakvu štetu ili teže povredi prava drugog, dok su stavom 2. i 3. istog člana predviđeni kvalifikovani oblici ovog krivičnog dela, određeni prema visini imovinske koristi pribavljene izvršenjem dela i to u iznosu preko 450.000,00 dinara (stav 2.) odnosno preko 1.500.000,00 dinara (stav 3.). Prema odredbi stava 4. člana 359. KZ izvršilac krivičnog dela iz stava 1. do 3.istog člana može biti i odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu.

Odredbom člana 112. stav 5. (rečenica prva) istog Zakona propisano je da se odgovornim licem smatra vlasnik preduzeća ili drugog subjekta privrednog poslovanja ili lice u preduzeću, ustanovi ili drugom subjektu kojem je, s obzirom na njegovu funkciju, uložena sredstva, ili na osnovu ovlašćenja, poveren određen krug poslova u upravljanju imovinom, proizvodnji ili drugoj delatnosti ili u vršenju nadzora nad njima ili mu je faktički povereno obavljanje pojedinih poslova.

Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br. 72/2009 od 03.09.2009. godine), u članu 160. stav 1. propisano je da se u članu 359. stav 1. posle reči „službeno“ dodaju reči „ili odgovorno“ a posle reči „sebi ili drugom“ dodaju reči „fizičkom ili pravnom licu“, dok je u stavu 2. istog člana propisano da se briše stav 4. (člana 359. KZ koji se odnosio na odgovorno lice).

Donošenjem Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br. 121/2012 od 24.12.2012. godine) kojim je, u članu 21. propisano da se naslov iznad člana 234. i član 234. menjaju, raniji naziv krivičnog dela iz člana 234. ZKP („Nesavestan rad u privrednom poslovanju“) promenjen je i sada glasi “Zloupotreba položaja odgovornog lica“, a prema izmenjenom tekstu ovog člana, navedeno krivično delo, u osnovnom obliku iz stava 1. čini odgovorno lice koje iskorišćavanjem svog položaja ili ovlašćenja ili nevršenjem svoje dužnosti pribavi sebi ili drugom fizičkom ili pravnom licu protivpravnu imovinsku korist ili drugom nanese imovinsku štetu, dok su kvalifikovani oblici ovog krivičnog dela iz stava 2. i 3. istog člana, određeni visinom imovinske koristi pribavljene delom iz stava 1. i to u iznosu preko 450.000,00 dinara (stav 2.) ili u iznosu preko 1.500.000,00 dinara (stav 3.). Istim zakonom, u članu 35, propisano je da se u članu 359. stav 1. KZ reči „i odgovorno“ brišu. Članom 45. pomenutog Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika propisano je da odredbe člana 21. i 35. itog zakona stupaju na snagu 15.04.2013.godine.

Odredbom člana 12. istog Zakona, propisano je, između ostalog, da se u članu 112. KZ stav 5. menja i glasi: „Odgovornim licem u pravnom licu smatra se lice koje na osnovu zakona, propisa ili ovlašćenja vrši određene poslove upravljanja, nadzora ili druge poslove iz delatnosti pravnog lica, kao i lice kome je faktički povereno obavljanje tih poslova (rečenica prva).

Iz navedenih zakonskih propisa proizilazi da izmenama Krivičnog zakonika od decembra 2012. godine, u odnosu na krivično delo iz člana 234, nije propisano novo, do tada nepostojeće krivično delo, već su ovim izmenama izdvojene u posebno krivično delo radnje zloupotrebe položaja i ovlašćenja kada ih vrši odgovorno lice u privrednom subjektu u vezi sa privrednim poslovanjem, koje su do tada bile sadržane u zakonskom opisu krivičnog dela iz člana 359. KZ.

Imajući u vidu citirane zakonske propise i da je okr. V.K. predmetnom optužnicom stavljeno na teret da je inkriminisane radnje preduzeo kao direktor preduzeća, odnosno u svojstvu odgovornog lica, iskorišćavanjem tog položaja i ovlašćenja koja ima vezano za poslovanje preduzeća i da je tim radnjama pribavio protivpravnu imovinsku korist (koja je obuhvaćena pojmom „kakvu korist“ iz zakonskog opisa krivičnog dela iz člana 359. KZ), a u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara, radnjama za koje je okr. V.K. optužen, a koje su do izmene zakona 2009. godine predstavljale krivično delo iz člana 359. stav 4. u vezi sa stavom 3. i 1. KZ, a od tada do izmena zakona 2012. godine, krivično delo iz člana 359. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ, nakon izmene Krivičnog zakonika decembra 2012. godine, ostvarena su sva zakonska obeležja krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi sa stavom 1. KZ, kako je delo okrivljenog i kvalifikovano izmenjenom optužnicom (glavni pretres od 16.05.2013. godine) i za koje je oglašen krivim pobijanom pravnosnažnom presudom, pravilnom primenom krivičnog zakona.

Shodno navedenom, ne mogu se prihvatiti kao osnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog o povredi odredbe člana 1. KZ, i kako je novi zakon (od 2012. godine) prema zaprećenoj kazni za krivično delo iz člana 234. stav 3. KZ blaži za okrivljenog od ranije važećeg zakona odnosno zakona važećeg u vreme izvršenja dela, ni navodi o povredi odredbe člana 5. stav 1. KZ, odnosno s prednjim u vezi o povredi krivičnog zakona u smislu člana 439. tačka 2. ZKP.

Branilac okr. V.K. kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP koje se, prema navodima zahteva, ogledaju u nesavesnoj oceni dokaza čime se krši član 16. ZKP jer su sudovi u situaciji kada nisu dokazali svesno i voljno preduzimanje radnje okrivljenog radi sticanja imovinske koristi, pitanje postojanja krivičnog dela morali rešiti u korist okrivljenog i takođe, u nedostatku jasnog i logičnog obrazloženja prvostepene i drugostepene odluke u pogledu radnje kojom je okrivljeni izvršio krivično delo u pitanju, s obzirom da okrivljeni nikada nije ni posedovao pečat preduzeća i da je bio žrtva prevare okr. M.. Takođe, branilac okrivljenog ukazuje da su učinjene i povrede odredaba člana 80. stav 2. tačka 1. i člana 439. tačka 3. ZKP i s tim u vezi ističe propust suda da razreši branioca po službenoj dužnosti odmah po saznanju da je okrivljeni angažovao izabranog branioca, pa je cenjena i žalba branioca po službenoj dužnosti, čime je povređeno pravo okrivljenog na odbranu, te da je kazna izrečena okrivljenom prestroga s obzirom na okolnosti dela i porodične i materijalne prilike okrivljenog i da je sud zanemario da su ispunjeni uslovi za izricanje uslovne osude.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja ima okrivljeni u postupku (član 71. tačka 5.ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. i tačka 3. u vezi sa članom 16. ZKP i povrede odredbe člana 80. stav 2. tačka 1. ZKP, kao ni zbog ocene suda okolnosti koje su od značaja za odluku o vrsti i visini krivične sankcije, koja ocena se osporava zahtevom uz pogrešno pozivanje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. V.K. u navedenom delu nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                Janko Lazarević,s.r.