Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, dok su stavom 4. navedenog člana propisani uslovi pod kojima okrivljeni, preko svog branioca, može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i to takstativnim nabrajanjem povreda zakona (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.), koje mogu biti učinjene u prvostepenom i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom.

Branilac okrivljenog AA, advokat Slađan Arsić, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Međutim, u obrazloženju zahteva, iako navodi da se pobijana rešenja zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati, te numeriše odredbu člana 406. ZKP, kao nezakoniti dokaz ističe dopunski izveštaj poverenika od 01.04.2025. godine, a koji je po navodima odbrane, neobjektivan, protivrečan i naknadno iskonstruisan u odnosu na prvobitni izveštaj od 12.03.2025. godine. Branilac okrivljenog u zahtevu u suštini osporava činjenične razloge koji su od uticaja prilikom donošenja odluke o izmeni načina izvršenja kazne zatvora, u smislu odredbe člana 45. stav 3. i 4. KZ. Osporavajući navedeno, branilac se opširno bavi analizom činjeničnih navoda iz izveštaja i dopune izveštaja poverenika, te izvodi sopstvene zaključke u pogledu postupanja suda u navedenoj situaciji, da je sud trebalo da sasluša okrivljenog, predložene svedoke, kao i poverenika kako bi doneo zakonitu i pravilnu odluku, na koji način polemiše sa činjeničnim pitanjima i dokazima izvedenim pred prvostepenim sudom i izvodi sopstvene zaključke u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, u smislu člana 440. ZKP.

Pored toga, branilac ističe da je postupanjem prvostepenog suda, okrivljenom povređeno pravo na odbranu u smislu člana 68. stav 1. tačka 2), 3), 9) i 10) ZKP, iz razloga što pobijano rešenje nije dostavljeno braniocu okrivljenog, koji je okrivljenog branio u toku trajanja krivičnog postupka, na koji način mu je onemogućeno ulaganje pravnog leka u ime okrivljenog.

Imajući u vidu da povrede zakona na koje ukazuje odbrana iz člana 45. stav 3. i 4. KZ i člana 440. ZKP, kao i člana 68. stav 1. tačka 2), 3), 9) i 10) ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda pobrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, to je isti ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković