Врховни суд је у седници већа, одржаној у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног је недозвољен.

Одредбом члана 485. став 1. тач. 1) ЗКП прописано је да се захтев за заштиту законитости може поднети ако је правноснажном одлуком или одлуком у поступку који је претходио њеном доношењу повређен закон, док су ставом 4. наведеног члана прописани услови под којима окривљени, преко свог браниоца, може поднети захтев за заштиту законитости и то такстативним набрајањем повреда закона (члан 74., члан 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тач. 1), члана 439. тач.1) до 3) и члана 441. став 3. и 4.), које могу бити учињене у првостепеном и поступку пред апелационим, односно другостепеним судом.

Бранилац окривљеног АА, адвокат Слађан Арсић, као разлог за подношење захтева за заштиту законитости, истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, која, у смислу цитиране одредбе члана 485. став 4. ЗКП, представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости.

Међутим, у образложењу захтева, иако наводи да се побијана решења заснивају на доказу на коме се по одредбама ЗКП не могу заснивати, те нумерише одредбу члана 406. ЗКП, као незаконити доказ истиче допунски извештај повереника од 01.04.2025. године, а који је по наводима одбране, необјективан, противречан и накнадно исконструисан у односу на првобитни извештај од 12.03.2025. године. Бранилац окривљеног у захтеву у суштини оспорава чињеничне разлоге који су од утицаја приликом доношења одлуке о измени начина извршења казне затвора, у смислу одредбе члана 45. став 3. и 4. КЗ. Оспоравајући наведено, бранилац се опширно бави анализом чињеничних навода из извештаја и допуне извештаја повереника, те изводи сопствене закључке у погледу поступања суда у наведеној ситуацији, да је суд требало да саслуша окривљеног, предложене сведоке, као и повереника како би донео закониту и правилну одлуку, на који начин полемише са чињеничним питањима и доказима изведеним пред првостепеним судом и изводи сопствене закључке у погледу утврђеног чињеничног стања, у смислу члана 440. ЗКП.

Поред тога, бранилац истиче да је поступањем првостепеног суда, окривљеном повређено право на одбрану у смислу члана 68. став 1. тачка 2), 3), 9) и 10) ЗКП, из разлога што побијано решење није достављено браниоцу окривљеног, који је окривљеног бранио у току трајања кривичног поступка, на који начин му је онемогућено улагање правног лека у име окривљеног.

Имајући у виду да повреде закона на које указује одбрана из члана 45. став 3. и 4. КЗ и члана 440. ЗКП, као и члана 68. став 1. тачка 2), 3), 9) и 10) ЗКП, не представљају законске разлоге у оквиру повреда побројаних у члану 485. став 4. ЗКП, због којих је подношење захтева за заштиту законитости дозвољено окривљеном преко браниоца, то је исти оцењен као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Председник већа-судија

Маша Денић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић