Istom presudom okrivljeni je obavezan na osnovu člana 264. stav 1. ZKP na plaćanje sudskog paušala u iznosu od 5.000,00 dinara, kao i da naknadi troškove krivičnog postupka OJT u Zrenjaninu u iznosu od 43.885,96 dinara, kao i iznos od 139.593,04 dinara Osnovnom sudu u Zrenjaninu, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećeni BB, na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, upućen da imovinskopravni zahtev ostvari u parničnom postupku.

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 46/25 od 19.02.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Tihomir Dimković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i povrede zakona iz člana 41. i 42. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijanu prvostepenu odluku, koja je potvrđena drugostepenom odlukom i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da Vrhovni sud donese presudu kojom se optužba odbija jer se radi o presuđenoj stvari.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, navodima da se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari i povredi načela „ne bis in idem“, imajući u vidu da se povodom istog događaja vodio prekršajni postupak koji je okončan rešenjem Prekršajnog suda u Zrenjaninu Pr 1015/19 od 20.04.2021. godine, kojim je postupak obustavljen.

S tim u vezi branilac okrivljenog ističe da, imajući u vidu da je u vezi istog događaja protiv oštećenog BB obustavljen postupak usled zastarelosti vođenja prekršajnog postupka, to sud nije smeo da vodi krivični postupak protiv okrivljenog AA i okrivljenog oglasi krivim za isti činjenični događaj. Po navodima odbrane, rešenje o zastarelosti prekršajnog postupka ima snagu presuđene stvari, bez obzira što se radi o oštećenom, a ne o okrivljenom jer je isti činjenični događaj u pitanju, a koje pravo je garantovano članom 34. Ustava RS.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA, advokat Tihomir Dimković, isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud – Viši sud u Zrenjaninu je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude Kž1 46/25 od 19.02.2025. godine je dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da se ne radi o presuđenoj stvari (strana 4, drugi stav drugostepene presude), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Pored toga, branilac okrivljenog ističe bitnu povredu odredaba ZKP navodima da je okrivljeni na glavnom pretresu dana 12.09.2024. godine, zahtevao izuzeće postupajućeg javnog tužioca, ali da odluka o izuzeću nikada nije dostavljena ni braniocu ni okrivljenom, niti je konstatovana na zapisniku, na koji način je sud povredio odredbe člana 41. i 42. ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 41. i 42. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković