Истом пресудом окривљени је обавезан на основу члана 264. став 1. ЗКП на плаћање судског паушала у износу од 5.000,00 динара, као и да накнади трошкове кривичног поступка ОЈТ у Зрењанину у износу од 43.885,96 динара, као и износ од 139.593,04 динара Основном суду у Зрењанину, све у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења, док је оштећени ББ, на основу члана 258. став 4. ЗКП, упућен да имовинскоправни захтев оствари у парничном поступку.

Пресудом Вишег суда у Зрењанину Кж1 46/25 од 19.02.2025. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, а првостепена пресуда је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адвокат Тихомир Димковић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП и повреде закона из члана 41. и 42. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, укине побијану првостепену одлуку, која је потврђена другостепеном одлуком и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да Врховни суд донесе пресуду којом се оптужба одбија јер се ради о пресуђеној ствари.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Врховном јавном тужиоцу, у складу са одредбом члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа коју је одржао без обавештења Врховног јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, те је након оцене навода захтева, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован у односу на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, док је у преосталом делу недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, наводима да се у конкретном случају ради о пресуђеној ствари и повреди начела „ne bis in idem“, имајући у виду да се поводом истог догађаја водио прекршајни поступак који је окончан решењем Прекршајног суда у Зрењанину Пр 1015/19 од 20.04.2021. године, којим је поступак обустављен.

С тим у вези бранилац окривљеног истиче да, имајући у виду да је у вези истог догађаја против оштећеног ББ обустављен поступак услед застарелости вођења прекршајног поступка, то суд није смео да води кривични поступак против окривљеног АА и окривљеног огласи кривим за исти чињенични догађај. По наводима одбране, решење о застарелости прекршајног поступка има снагу пресуђене ствари, без обзира што се ради о оштећеном, а не о окривљеном јер је исти чињенични догађај у питању, а које право је гарантовано чланом 34. Устава РС.

Наводе садржане у захтеву за заштиту законитости, бранилац окривљеног АА, адвокат Тихомир Димковић, истицао је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд – Виши суд у Зрењанину је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и у образложењу пресуде Кж1 46/25 од 19.02.2025. године је дао јасне и довољне разлоге за свој став да се не ради о пресуђеној ствари (страна 4, други став другостепене пресуде), које разлоге Врховни суд у свему прихвата и у смислу члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

Поред тога, бранилац окривљеног истиче битну повреду одредаба ЗКП наводима да је окривљени на главном претресу дана 12.09.2024. године, захтевао изузеће поступајућег јавног тужиоца, али да одлука о изузећу никада није достављена ни браниоцу ни окривљеном, нити је констатована на записнику, на који начин је суд повредио одредбе члана 41. и 42. ЗКП.

Међутим, повреде закона из члана 41. и 42. ЗКП, сходно одредби члана 485. ЗКП, нису предмет разматрања од стране Врховног суда у поступку по захтеву за заштиту законитости, дакле нису дозвољени разлози, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, за подношење овог ванредног правног лека од стране окривљеног преко браниоца, због чега је Врховни суд, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног, у наведеном делу, оценио као недозвољен.

Из изнетих разлога Врховни суд је на основу члана 491. став 1. и 2. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП, донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Председник већа-судија

Маша Денић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић