Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Slobodana Velisavljevića i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarom, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Stevana Damnjanovića, podnetom protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1202/26 od 03.06.2026. godine, u sednici veća održanoj dana 15.07.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Stevana Damnjanovića, podnet protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1202/26 od 03.06.2026. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu K.br.422/25, Kv.br.1866/26 od 30.04.2026. godine prema okrivljenom AA je po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP produžen pritvor, a koji mu je određen rešenjem Višeg suda u Beogradu K.br.422/25-Kv.br.396/26 od 30.01.2026. godine i računa mu se od dana 02.02.2026. godine kada je lišen slobode, te je određeno da pritvor okrivljenom po ovom rešenju može trajati najduže 60 dana.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1202/26 od 03.06.2026. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Stevana Damnjanovića, koja je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K.br.422/25, Kv.br.1866/26 od 30.04.2026. godine.

Branilac okrivljenog AA – advokat Stevan Damnjanović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1202/26 od 03.06.2026. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, te da ukine pritvor okrivljenom AA i dozvoli mu da se brani sa slobode.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP predviđeno je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da u obrazloženju pobijanog drugostepenog rešenja nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja i to razlozi iz kojih dokaza proizilazi postojanje osnovane sumnje da je okrivljeni AA učinio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga u saizvršilaštvu iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, te da nije navedeno koje su to osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, uz polemisanje branioca pri tome sa razlozima koje je drugostepeni sud dao u obrazloženju pobijanog drugostepenog rešenja za svoju odluku vezano za neophodnost u konkretnom slučaju produženja mere pritvora prema okrivljenom.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog drugostepeno rešenje pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a koja povreda odredbe ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Stevana Damnjanovića odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković