Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da iako je u zahtevu okrivljenog za ponavljanje krivičnog postupka priložena priznanica o uplaćenom novcu oštećenom BB koju je trebalo grafološki veštačiti i predloženo ispitivanje svedoka koji bi potvrdili odbranu okrivljenog da je oštećenom vratio novac i to VV, GG, DD, ĐĐ i EE, nižestepeni sudovi olako odbijaju zahtev okrivljenog za ponavljanje krivičnog postupka i kasnije žalbu izjavljenu protiv prvostepenog rešenja smatrajući da navedena priznanica ne predstavlja validan dokaz u ovom krivičnom postupku polazeći od pretpostavke da je oštećeni u pravu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva polemiše o činjenicama koje su bile predmet ocene u pobijanim pravnosnažnim rešenjima i osporava činjenične zaključke nižestepenih sudova da činjenice i dokazi izneti u zahtevu okrivljenog za ponavljanje krivičnog postupka sami za sebe i u vezi sa ranijim činjenicama i dokazima ne mogu dovesti do odbijanja optužbe ili od oslobađanja od optužbe ili osude po blažem krivičnom zakonu i da samim tim u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje krivičnog postupka, čime branilac pravnosnažna rešenja u suštini pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja vezano za ponavljanje krivičnog postupka, pri čemu ne navodi nijedan razlog koji je taksativno nabrojan u članu 485. stav 4. ZKP, a iz kog razloga bi okrivljenom i njegovom braniocu bilo dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Kako je članom 485. stav 4. koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj odluci, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja istog ističe i povredu prava okrivljenog na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. Ustava Republike Srbije i članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih ljudskih sloboda.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1. ZKP) a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i tačka 3) tog Zakonika, mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kako se u zahtevu branioca okrivljenog u odnosu na istaknutu povredu ljudskog prava (član 485. stav 1. tačka 3) ZKP) ne ističe da je ta povreda utvrđena odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, niti je takva odluka priložena uz zahtev, to, po oceni ovog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                              Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić