Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА је недозвољен.

Бранилац окривљеног АА у захтеву за заштиту законитости истиче да иако је у захтеву окривљеног за понављање кривичног поступка приложена признаница о уплаћеном новцу оштећеном ББ коју је требало графолошки вештачити и предложено испитивање сведока који би потврдили одбрану окривљеног да је оштећеном вратио новац и то ВВ, ГГ, ДД, ЂЂ и ЕЕ, нижестепени судови олако одбијају захтев окривљеног за понављање кривичног поступка и касније жалбу изјављену против првостепеног решења сматрајући да наведена признаница не представља валидан доказ у овом кривичном поступку полазећи од претпоставке да је оштећени у праву.

Врховни касациони суд налази да бранилац окривљеног изнетим наводима захтева полемише о чињеницама које су биле предмет оцене у побијаним правноснажним решењима и оспорава чињеничне закључке нижестепених судова да чињенице и докази изнети у захтеву окривљеног за понављање кривичног поступка сами за себе и у вези са ранијим чињеницама и доказима не могу довести до одбијања оптужбе или од ослобађања од оптужбе или осуде по блажем кривичном закону и да самим тим у конкретном случају нису испуњени услови за понављање кривичног поступка, чиме бранилац правноснажна решења у суштини побија због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања везано за понављање кривичног поступка, при чему не наводи ниједан разлог који је таксативно набројан у члану 485. став 4. ЗКП, а из ког разлога би окривљеном и његовом браниоцу било дозвољено подношење захтева за заштиту законитости.

Како је чланом 485. став 4. који прописује разлоге због којих окривљени односно његов бранилац сходно правима које има у поступку у смислу члана 71. тачка 5) ЗКП, могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној одлуци, то је Врховни касациони суд захтев браниоца окривљеног АА у овом делу оценио као недозвољен.

Бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости као разлог подношења истог истиче и повреду права окривљеног на правично суђење, зајемченог одредбом члана 32. Устава Републике Србије и чланом 6. Европске конвенције за заштиту људских права и основних људских слобода.

Одредбом члана 484. ЗКП, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за подношење (члан 485. став 1. ЗКП) а у случају из члана 485. став 1. тачка 2) и тачка 3) тог Законика, мора се доставити и одлука Уставног суда или Европског суда за људска права.

Како се у захтеву браниоца окривљеног у односу на истакнуту повреду људског права (члан 485. став 1. тачка 3) ЗКП) не истиче да је та повреда утврђена одлуком Уставног суда или Европског суда за људска права, нити је таква одлука приложена уз захтев, то, по оцени овог суда, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у односу на наведену повреду нема прописан садржај у смислу члана 484. ЗКП.

Из изнетих разлога, а на основу члана 487. став 1. тачка 2) и тачка 3) ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар – саветник                                                                                                                Председник већа - судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                                              Јанко Лазаревић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић