Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kž1 48/20 od 11.05.2020.godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 241/19 od 07.11.2019.godine potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA - advokata Sandra Šakić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9), člana 438. stav 2. tačka 2) i 3), i povrede člana 68. stav 1. tačka 1) i 10) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži podneti zahtev, te da ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodeći da je presudom prekoračena optužba na taj način što je sud u izreku presude uneo „koja je sredstvo podobno da telo teško povredi i zdravlje teško naruši“, a što nije navedeno u aktu tužioca.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe, sadržane u podnetoj, odnosno na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

U konkretnom slučaju okrivljeni je prvostepenom i drugostepenom presudom oglašen krivim za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je i optužen. U optužnom predlogu je opisano da je okrivljeni između ostalog „ primenom nasilja, pretnjom i bezobzirnim ponašanjem ugrozio spokojstvo svoje bivše supruge – tako što je mahao sekirom koji je „dužine oko 38 cm, dužine sečiva 5,5 cm“. Preciziranje ovako datog opisa sekire, kao „sredstva podobnog da telo teško povredi i zdravlje teško naruši“, kako je navedeno u izreci presude, ne predstavlja prekoračenje optužbe. Ovo stoga što notorna činjenica da je predmetna sekira „sredstvo podobno da telo teško povredi i zdravlje teško naruši“ ne predstavlja obeležje krivičnog dela u pitanju, niti je od značaja za pravnu ocenu dela a ne predstavlja ni veću kriminalnu količinu u odnosu na radnju izvršenja krivičnog dela stavljenog mu na teret. U konkretnom slučaju, činjenični opis radnji izvršenja krivičnog dela u izreci presude ostao je u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno u granicama datih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, kao i na povredu odredbe člana 68. stav 1. tačka 1) i 10) ZKP, a imajući u vidu da navedene povrede ne predstavljaju zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev branioca okrivljenog AA ocenio nedozvoljenim.

U preostalom delu zahteva branilac okrivljenog navodi da je sud pogrešno ocenio iskaz svedoka BB i VV kao uverljive, na koji način se zahtevom osporava kredibilitet navedenih svedoka i činjenično stanje utvrđeno i potvrđeno pravnosnažnim presudama. Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešna ocena dokaza ne predstavljaju zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, pa je Vrhovni kasacioni sud i u ovom delu zahtev branioca okrivljenog AA ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Sandre Šakić, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na ovu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić