Пресудом Вишег суда у Сремској Митровици Кж1 48/20 од 11.05.2020.године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног и пресуда Основног суда у Старој Пазови К 241/19 од 07.11.2019.године потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости је поднео бранилац окривљеног АА - адвоката Сандра Шакић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9), члана 438. став 2. тачка 2) и 3), и повреде члана 68. став 1. тачка 1) и 10) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд уважи поднети захтев, те да укине првостепену и другостепену пресуду и предмет врати на поновно суђење.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку, те је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован у делу који се односи на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, док је у осталом делу недозвољен.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, наводећи да је пресудом прекорачена оптужба на тај начин што је суд у изреку пресуде унео „која је средство подобно да тело тешко повреди и здравље тешко наруши“, а што није наведено у акту тужиоца.

Изнети наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног се, по оцени Врховног касационог суда, не могу прихватити као основани, из следећих разлога:

Одредбом члана 420. ЗКП прописано је да се пресуда може односити само на лице које је оптужено и само на дело које је предмет оптужбе, садржане у поднетој, односно на главном претресу измењеној или проширеној оптужници.

У конкретном случају окривљени је првостепеном и другостепеном пресудом оглашен кривим за кривично дело насиље у породици из члана 194. став 2. у вези става 1. КЗ, за које је и оптужен. У оптужном предлогу је описано да је окривљени између осталог „ применом насиља, претњом и безобзирним понашањем угрозио спокојство своје бивше супруге – тако што је махао секиром који је „дужине око 38 цм, дужине сечива 5,5 цм“. Прецизирање овако датог описа секире, као „средства подобног да тело тешко повреди и здравље тешко наруши“, како је наведено у изреци пресуде, не представља прекорачење оптужбе. Ово стога што ноторна чињеница да је предметна секира „средство подобно да тело тешко повреди и здравље тешко наруши“ не представља обележје кривичног дела у питању, нити је од значаја за правну оцену дела а не представља ни већу криминалну количину у односу на радњу извршења кривичног дела стављеног му на терет. У конкретном случају, чињенични опис радњи извршења кривичног дела у изреци пресуде остао је у границама чињеничног основа из оптужбе, односно у границама датих чињеница и околности на којима се оптужба заснива.

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА у осталом делу одбачен је као недозвољен.

Наиме, бранилац окривљеног у осталом делу захтева указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) и 3) ЗКП, као и на повреду одредбе члана 68. став 1. тачка 1) и 10) ЗКП, а имајући у виду да наведене повреде не представљају законски разлог због којег је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни касациони суд у овом делу захтев браниоца окривљеног АА оценио недозвољеним.

У преосталом делу захтева бранилац окривљеног наводи да је суд погрешно оценио исказ сведока ББ и ВВ као уверљиве, на који начин се захтевом оспорава кредибилитет наведених сведока и чињенично стање утврђено и потврђено правноснажним пресудама. Међутим, погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и погрешна оцена доказа не представљају законски разлог због којег је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, па је Врховни касациони суд и у овом делу захтев браниоца окривљеног АА оценио недозвољеним.

Са изнетих разлога, налазећи да побијаним пресудама није учињена битна повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП на коју се неосновано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Сандре Шакић, Врховни касациони суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП захтев у односу на ову повреду одбио као неоснован, док је у осталом делу на основу члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП и члана 485. став 4. ЗКП захтев одбацио као недозвољен и одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Председник већа-судија

Весна Зарић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Невенка Важић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић