Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljene AA, advokat Aleksandar Friese, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen i da nema zakonom propisan sadržaj, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti ako je pravosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju, povređena odredba krivičnog postupka i to, propisana članom 485.stav 4. ZKP ili ako je na činjenično stanje utvrđeno u pravosnažnoj odluci pogrešno primenjen zakon. Pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ograničeno je taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom (član 485. stav 4. ZKP) te se zahtev može podneti zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja predstalja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, navedenu povredu branilac obrazlaže navodima da okrivljena iz opravdanih razloga nije uplaćivala dosuđeni iznos izdržavanja za svoje ćerke, s obzirom da zakonski zastupnik maloletnih oštećenih u periodu od 10.03.2017. godine do 29.05.2020. godine nije bio dostupan okrivljenoj, jer se nalazio u bekstvu, a nakon toga na izdržavanju kazne, a radi se o licu koje je shodno pravosnažnim presudama bilo ovlašćeno da primi ispunjenje zakonskog izdržavanja. S druge strane, po oceni branioca, potpuno je neosnovan zaključak prvostepenog suda da je okrivljena mogla nastaviti sa uplatama, iz razloga što je za međunarodni tranfer novca neophodno predati kontakt podatke u vidu broja telefona primaoca usluga, a što je bilo nemoguće, jer okrivljena i zakonski zastupnik maloletnih ćerki nisu bili u kontaktu, a navodi okrivljene da nije imala njegov kontakt telefon su potvrđeni iskazima svedoka. U prilog navodima da u radnjama okrivljene nema protivpravnosti, branilac je istakao činjenicu da je okrivljena odmah nakon što je saznala da su ćerke dobile novog privremenog staratelja i po pozivu advokata oštećenih, uplatila celokupan zaostali iznos doprinosa.

Po oceni Vrhovnog suda, branilac okrivljene na ovaj način osporava utvrđeno činjenično stanje i polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama, te ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, pa na ovaj način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako povreda odredbe člana 440. ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljene AA, advokata Aleksandra Friesea u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljene ističe povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, u obrazloženju zahteva branilac ne konkretizuje u čemu se povreda zakona sastoji, odnosno ne navodi zbog čega smatra da je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnađno presuđena, ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje. Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovog suda, podrazumeva ne samo formalno opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. S toga je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Aleksandra Friesea, u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbi člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovoga rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                               Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković