Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости је поднео бранилац окривљене АА, адвокат Александар Фриесе, због повреде закона из члана 438. став 1. тачка 1) и 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев као основан, преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе или да укине наведене пресуде и списе предмета врати на поновно одлучивање.

Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен и да нема законом прописан садржај, из следећих разлога:

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП). Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 2. у вези става 1. тачка 1) ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети ако је правоснажном одлуком или у поступку који је претходио њеном доношењу, повређена одредба кривичног поступка и то, прописана чланом 485.став 4. ЗКП или ако је на чињенично стање утврђено у правоснажној одлуци погрешно примењен закон. Право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости ограничено је таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим односно другостепеним судом (члан 485. став 4. ЗКП) те се захтев може поднети због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.

При томе, обавеза навођења разлога за подношење захтева због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), подразумева не само формално означавање о којој повреди закона се ради, већ и указивање на то у чему се она састоји.

Бранилац окривљене у захтеву за заштиту законитости истиче повреду закона из члана 439. тачка 1) ЗКП, која предстаља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости. Међутим, наведену повреду бранилац образлаже наводима да окривљена из оправданих разлога није уплаћивала досуђени износ издржавања за своје ћерке, с обзиром да законски заступник малолетних оштећених у периоду од 10.03.2017. године до 29.05.2020. године није био доступан окривљеној, јер се налазио у бекству, а након тога на издржавању казне, а ради се о лицу које је сходно правоснажним пресудама било овлашћено да прими испуњење законског издржавања. С друге стране, по оцени браниоца, потпуно је неоснован закључак првостепеног суда да је окривљена могла наставити са уплатама, из разлога што је за међународни транфер новца неопходно предати контакт податке у виду броја телефона примаоца услуга, а што је било немогуће, јер окривљена и законски заступник малолетних ћерки нису били у контакту, а наводи окривљене да није имала његов контакт телефон су потврђени исказима сведока. У прилог наводима да у радњама окривљене нема противправности, бранилац је истакао чињеницу да је окривљена одмах након што је сазнала да су ћерке добиле новог привременог старатеља и по позиву адвоката оштећених, уплатила целокупан заостали износ доприноса.

По оцени Врховног суда, бранилац окривљене на овај начин оспорава утврђено чињенично стање и полемише са чињеницама утврђеним у правноснажним одлукама, те указује на погрешну оцену доказа од стране нижестепених судова, па на овај начин суштински указује на повреду закона из члана 440. ЗКП.

Како повреда одредбе члана 440. ЗКП не представља законски разлог због којег је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу, то је Врховни суд захтев браниоца окривљене АА, адвоката Александра Фриесеа у овом делу оценио недозвољеним.

У осталом делу захтева бранилац окривљене истиче повреду закона из члана 438. став 1. тачка 1) ЗКП, која представља законом дозвољен разлог за подношење захтева за заштиту законитости. Међутим, у образложењу захтева бранилац не конкретизује у чему се повреда закона састоји, односно не наводи због чега сматра да је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења или је гоњење искључено услед амнестије или помиловања или је ствар већ правноснађно пресуђена, или постоје друге околности које трајно искључују кривично гоњење. Одредба члана 484. ЗКП налаже обавезу навођења у захтеву за заштиту законитости разлога за његово подношење, а што у случају истицања повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП), по налажењу овог суда, подразумева не само формално опредељење о којој повреди закона је реч, већ и образложење у чему се та повреда конкретно састоји. С тога је Врховни суд нашао да захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА, адвоката Александра Фриесеа, у овом делу нема законом прописан садржај у смислу одредбе члана 484. ЗКП.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу одредби члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП и члана 487. став 1. тачка 3) у вези члана 484. ЗКП, одлучио као у изреци овога решења.

Записничар-саветник                                                                                                     Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                               Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић