Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s tim što se iz sadržine samog zahteva zaključuje da je isti faktički podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 98. stav 2. tačka 4) i člana 100. KZ. Ovo imajući u vidu da branilac okrivljenog ističe da su nižestepeni sudovi u pobijanim rešenjima pogrešno primenili odredbe člana 98. stav 2. tačka 4) i člana 100. KZ, obzirom da su u konkretnom slučaju ispunjeni uslovi za rehabilitaciju okrivljenog po presudi Okružnog suda u Novom Sadu K.br.257/04 od 22.09.2004. godine koja je preinačena presudom Vrhovnog suda Srbije Kž1 429/05 od 25.05.2005. godine, a iz razloga jer je odredbom člana 98. stav 2. tačka 4) KZ propisano da zakonska rehabilitacija nastaje ako lice koje je osuđeno na kaznu zatvora preko šest meseci do jedne godine, u roku od 5 godina od dana kada je ta kazna izvršena, zastarela ili oproštena, ne učini novo krivično delo. Naime, u konkretnom slučaju je proteklo 8 godina od momenta izvršenja predmetnog krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim presudom Okružnog suda u Novom Sadu K.br.257/04 od 22.09.2004. godine i to od dana 25.02.2003. godine do momenta izvršenja novog krivičnog dela koje je izvršeno u junu 2011. godine, odnosno proteklo je 10 godina 9 meseci i 27 dana od pravnosnažnosti presude Okružnog suda u Novom Sadu K.br.257/04 od 22.09.2004. godine koja je preinačena presudom Vrhovnog suda Srbije Kž1 429/05 od 25.05.2005. godine do pravnosnažnosti presude Osnovnog suda u Zrenjaninu K.br.618/12 od 26.01.2016. godine koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 364/16 od 22.03.2016. godine, a takođe je proteklo skoro 10 godina od momenta izdržane kazne zatvora na koju je okrivljeni osuđen presudom Okružnog suda u Novom Sadu K.br.257/04 od 22.09.2004. godine za koju se traži rehabilitacija (okrivljeni uslovno otpušten dana 06.07.2006. godine, a istek kazne dana 02.09.2006. godine) do pravnosnažnosti presude Osnovnog suda u Zrenjaninu K.br.618/12 od 26.01.2016. godine koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1 364/16 od 22.03.2016. godine.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA – advokata Jovane Aleksić bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Novom Sadu koji je postupao u drugom stepenu po žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja Višeg suda u Novom Sadu KV.93/21 od 27.04.2021. godine. Apelacioni sud u Novom Sadu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 2 drugostepenog rešenja KŽ2 802/21 od 07.06.2021. godine izneo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

I po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a imajući u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA novo krivično delo za koje je oglašen krivim pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu K.br.618/12 od 26.01.2016. godine izvršio dana 23/24.06.2011. godine, dakle pre proteka roka od 5 godina od izvršene kazne zatvora dana 02.09.2006. godine po ranijoj osudi okrivljenog na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine po pravnosnažnoj presudi Okružnog suda u Novom Sadu K.br.257/04 od 22.09.2004. godine za koju se traži rehabilitacija, to je jasno i očigledno da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za davanje rehabilitacije okrivljenom i brisanje osude po presudi Okružnog suda u Novom Sadu K.br.257/04 od 22.09.2004. godine koja je preinačena presudom Vrhovnog suda Srbije Kž1 429/05 od 25.05.2005. godine, te da su nižestepeni sudovi prilikom odlučivanja u ovoj krivičnopravnoj stvari u svemu pravilno primenili odredbe člana 98. stav 2. tačka 4) i člana 100. KZ, a koje odredbe Krivičnog zakonika inače i sam branilac okrivljenog tačno citira u podnetom zahtevu, s tim što ih potpuno pogrešno i proizvoljno tumači.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda krivičnog zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Jovane Aleksić, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić