Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 16/16 od 01.06.2016. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog B.D. i njegovog branioca adv. V.V. i branioca okrivljenog G.P., adv. R.J., a presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br. 658/15 od 28.12.2015. godine, potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 658/15 od 28.12.2015. godine i Kž3 16/16 od 01.06.2016. godine zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog B.D., adv. V.V., bez isticanja posebnih zakonskih razloga, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev a pobijane presude preinači tako što će odbiti žalbu postupajućeg tužioca a da presudu Višeg suda u Beogradu potvrdi ili pak da ukine u celini i drugostepenu i trećestepenu presudu Apelacionog suda u Beogradu i naloži da Apelacioni sud u Beogradu, u ponovljenom postupku, u drugom stepenu, pred potpuno izmenjenim većem, razmotri žalbe branilaca.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.D., adv. V.V., je nedozvoljen.

Pobijajući pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 658/15 od 28.12.2015. godine i Kž3 16/16 od 01.06.2016. godine branilac okrivljenog B.D., adv. V.V., u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ne označava ni jednu povredu zakona zbog koje je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Iz obrazloženja zahteva i navoda da se trećestepeno sudsko veće pozvalo samo na dokaze „sumarno“ nabrojane kao veštačenja medicinske i tehničke struke, i trasološko veštačenje, na koja suštinski kao i na sudsko-medicinska veštačenja izvršena od strane sudskog veštaka sada pokojnog prof. dr. D.D., kojima je utvrđeno da na telu oštećenog - pokojnika postoje dve grupe povreda, ali da odbrana smatra da postoji još jedna povreda koju je oštećeni zadobio padom preko balkona na ulicu, koja po svom intenzitetu i neverovatnoj lokaciji nije bila podobna da se odrazi na svest i fizičke sposobnosti oštećenog, a o kojoj činjenici govore i nalazi veštaka Č. i B., na potpuno različit način, jer je veštak B. isključivo analizirao fotodokumentaciju staru dve decenije i to na jedan po stavu branioca neprihvatljiv način, a veštak B. isključuje mogućnost da je pokojni oštećeni mogao biti gurnut sa terase ograde balkona, zbog čega su ovi nalazi veštaka protivrečni i pogrešno ocenjeni od strane Apelacionog suda u Beogradu, a sve imajući u vidu činjenicu da su kritičnom događaju osim oštećenog sada pok. N.P. prisustvovala sva tri okrivljena lica, pa je nesporno je da su fizički kontakt u sobi sa oštećenim imali i sada okrivljeni B.D. koji ga je ošamario ali i okrivljeni G.P. koji ga je udarao pesnicama, dok trećeokrivljeni nije uzeo fizičko učešće u ovom događaju, proizilazi da branilac okrivljenog B.D. ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza datu od strane drugostepenog suda. Osim toga, branilac okrivljenog ukazuje i na povredu odredbe člana 16. ZKP kao i na pravo suda da slobodno ocenjuje izvedene dokaze.

Imajući u vidu da povreda odredbe člana 16. ZKP kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i ocena dokaza u smislu člana 485. stav 4. ZKP nisu dozvoljeni razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog saglasno odredbi člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                          Vesko Krstajić, s.r.