Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštenja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te po oceni navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Vladimira Hrle je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i navodi da se izručenje može odobriti samo ako radnja zbog koje se lice traži predstavlja krivično delo i prema pravu države molilje i prema pravu zamoljene države, u vreme kada je delo učinjeno, a prema stavu branioca sud je krivično delo opisano u zamolnici strane države iz člana 159. stav 4. Krivičnog zakonika Ruske Federacije, pogrešno podveo pod krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnog dela iz člana 346. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi sa krivičnim delom zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. KZ. Naime, prema navodima zahteva nisu ispunjeni konstitutivni elementi krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. KZ, niti su ispunjeni zakonski uslovi za podvođenje opisa radnje pod krivično delo udruživanje radi vršenja krivičnog dela iz člana 346. stav 3. u vezi stava 1. KZ. Pored navedenog, branilac ističe i da nisu ispunjeni uslovi iz člana 15. stav 1. tačka 4) i 16. stav 1. tačka 6) Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima iz razloga što u spisima predmeta ne postoje dokazi na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo, već samo procesna akta zamoljene države.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog advokata Vladimira Hrle su, po oceni ovoga suda, neosnovani.

Po nalaženju ovoga suda, ispunjene su zakonske pretpostavke iz člana 7. i 16. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima za izručenje okrivljenog nadležnim pravosudnim organima Ruske Federacije, radi vođenja krivičnog postupka pred nadležnim organom države molilje – Generalnim tužilaštvom Ruske Federacije. I po oceni ovoga suda, krivično delo prevara iz člana 159. stav 4. Krivičnog kodeksa Ruske Federacije zbog kojeg je država molilja i podnela zamolnicu Republici Srbiji za izručenje okrivljenog, u potpunosti odgovara krivičnim delima navedenim u pobijanim rešenjima i propisanim Krivičnim zakonikom Republike Srbije i to krivičnom delu udruživanje radi vršenja krivičnog dela iz člana 346. stav 3. u vezi stava 1. KZ u vezi sa krivičnim delom zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 3. KZ.

Pored navedenog, neosnovani su i navodi branioca okrivljenog kojima se ističe da je pogrešno primenjen zakon i to član 15. stav 1. tačka 4) i član 16. stav 1. tačka 6) ZMPPKS jer u spisima predmeta ne postoje dokazi na osnovu kojih bi se moglo zaključiti da postoji osnovana sumnja da je okrivljeni izvršio krivično delo, iz razloga što dokazi proizilaze iz pisane dokumentacije koja je dostavljena uz molbu za izručenje, a koju je sud imao u vidu prilikom donošenja pobijanih rešenja.

U preostalom delu zahteva branilac okrivljenog osporava da okrivljeni ima svojstvo odgovornog lica, a kojim navodima se u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, te se Vrhovni sud nije ni upuštao u razmatranje i ocenu ovih navoda.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Vladimira Hrle, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković