Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu odredbe člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Branislava Blažića, advokata V.P., je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1. ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.

Pravo okrivljenog za podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

U konkretnom slučaju branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ne ukazuje konkretno ni na jednu povredu zakona propisanu odredbom člana 485. stav 4. ZKP, a iz obrazloženja zahteva i navoda da prikupljeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak o postojanju osnovane sumnje da je okrivljeni preduzeo radnju izvršenja krivičnog dela u pitanju, a naime, da je posredovao da se izvrši službena radnja koja bi se morala izvršiti tako što je stupio u kontakt ''sa više za sada neidentifikovanih službenih lica – sudija Vrhovnog kasacionog suda u Beogradu, koji u veću toga suda odlučuju po zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Đorđa Matića, kako bi ne ulazeći u osnovanost zahteva, doneli odluku kojom se zahtev usvaja'', po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda proizilazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Branislava Blažića osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim rešenjima u pogledu postojanja osnovane sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo za koje se tereti, a koje osnovana sumnja predstavlja jedan od zakonom kumulativno propisanih uslova za određivanje i u fazi prethodnog krivičnog postupka produženje pritvora prema okrivljenom.

Međutim, kako citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj odluci – rešenju, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Branislava Blažića, advokata V.P., ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                             Predsednik veća sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                   Dragiša Đorđević,s.r.