Након што је примерак захтева за заштиту законитости доставио Републичком јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу одредбе члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, на којој је размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Бранислава Блажића, адвоката В.П., је недозвољен.

Одредбом члана 485. ЗКП прописани су разлози за подношење захтева за заштиту законитости од стране овлашћених лица за подношење захтева (члан 483. став 1. ЗКП), па је између осталих, у члану 485. став 1. тачка 1. ЗКП као разлог предвиђена повреда закона.

Одредбом члана 485. став 4. ЗКП прописано је да окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости због таксативно набројаних повреда тог законика, учињених у првостепеном поступку и поступку пред апелационим судом.

Право окривљеног за подношење захтева, преко свог браниоца, због повреде закона је, по ставу Врховног касационог суда, ограничено на повреде које су таксативно наведене у ставу 4. члана 485. ЗКП. Дакле, окривљени преко свог браниоца може поднети захтев за заштиту законитости због повреда тог законика, прописаних у члану 74, члану 438. став 1. тач. 1) и 4) и тач. 7) до 10) и став 2. тачка 1), члану 439. тач. 1) до 3) и члану 441. ст. 3. и 4. ЗКП, учињених у првостепеном и поступку пред апелационим судом.

У конкретном случају бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости не указује конкретно ни на једну повреду закона прописану одредбом члана 485. став 4. ЗКП, а из образложења захтева и навода да прикупљени докази не пружају основ за закључак о постојању основане сумње да је окривљени предузео радњу извршења кривичног дела у питању, а наиме, да је посредовао да се изврши службена радња која би се морала извршити тако што је ступио у контакт ''са више за сада неидентификованих службених лица – судија Врховног касационог суда у Београду, који у већу тога суда одлучују по захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Ђорђа Матића, како би не улазећи у основаност захтева, донели одлуку којом се захтев усваја'', по налажењу Врховног касационог суда произилази да се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног Бранислава Блажића оспорава чињенично стање утврђено у правноснажним решењима у погледу постојања основане сумње да је окривљени извршио кривично дело за које се терети, а које основана сумња представља један од законом кумулативно прописаних услова за одређивање и у фази претходног кривичног поступка продужење притвора према окривљеном.

Међутим, како цитираном одредбом члана 485. став 4. ЗКП која прописује разлоге због којих окривљени преко свог браниоца сходно ограничењу његових права правима који у поступку има окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), могу поднети захтев за заштиту законитости против правноснажне одлуке и поступка који је претходио њеном доношењу, није предвиђена могућност подношења овог ванредног правног лека по основу погрешно или непотпуно утврђеног чињеничног стања у правноснажној одлуци – решењу, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Бранислава Блажића, адвоката В.П., оценио недозвољеним.

Са изнетих разлога, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2. у вези члана 485. став 4. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци овог решења.

Записничар-саветник                                                                             Председник већа судија

Јелена Петковић-Милојковић,с.р.                                                   Драгиша Ђорђевић,с.р.