Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić, Irene Vuković, Radoslave Mađarov i Vesne Stanković, članova veća, u parnici tužoca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Aleksić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik Zlatan Kurtović, advokat iz ..., radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Pirotu Gž 359/24 od 03.10.2024. godine, u sednici održanoj 06.02.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv odbijajućeg dela stava prvog izreke presude Višeg suda u Pirotu Gž 359/24 od 03.10.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv odbijajućeg dela stava prvog izreke presude Višeg suda u Pirotu Gž 359/24 od 03.10.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Dimitrovgradu P 17/24 od 16.07.2024. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od 99.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od donošenja odluke do konačne isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati troškove postupka u iznosu od 56.720,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do konačne isplate.

Presudom Višeg suda u Pirotu Gž 359/24 od 03.10.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke u pogledu dosuđenog iznosa nematerijalne štete tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi da mu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od 10.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 16.07.2024. godine kao dana presuđenja do konačne isplate, a tužbeni zahtev tužioca za veće potraživanje naknade nematerijalne štete od dosuđenog do traženog iznosa od 99.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate odbijen je, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odlučeno je da odluka o troškovima postupka iz stava drugog izreke prvostepene presude ostaje neizmenjena.

Protiv odbijajućeg dela stava prvog izreke pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11...18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi nematerijalne štete. Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava u pogledu primene člana 200. Zakona o obligacionim odnosima (koji se odnosi na pravo na pravičnu novčanu naknadu za različite vidove nematerijalne štete i način određivanja te naknade). Revident osporava materijalnopravne zaključke drugostepenog suda koji su od uticaja na visinu dosuđene naknade nematerijalne štete, a koja zavisi od konkretnog slučaja i utvrđenih činjenica. Pored toga, tužilac nije uz reviziju dostavio pravnosnažne presude iz kojih bi proizlazio zaključak o različitom odlučivanju u istoj ili bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, pri čemu pravilna primena prava u sporovima sa tužbenim zahtevom, kakav je u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Odredbom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno u sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

Tužba radi naknade nematerijalne štete podneta je 22.04.2024. godine. Vrednost predmeta spora je 99.000,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra, što znači da se radi o sporu male vrednosti u kome revizija nije dozvoljena, to je i revizija tužioca nedozvoljena, primenom člana 479. stav 6. Zakona o parničnom postupku.

Bez obzira što je odluka preinačena, u kom slučaju bi u smislu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku revizija bila uvek dozvoljena, u ovom slučaju revizija nije dozvoljena jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku, koji reguliše postupak u sporu male vrednosti, propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 467. Zakona o parničnom postupku).

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković