.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 696/2025
30.01.2025. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Jasmine Simović, Radoslave Mađarov, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zorica Mirković advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo pravde - Osnovni sud u Ivanjici, koju zastupa Državno pravobranilaštvo - Odeljenje u Kraljevu, radi naknade imovinske štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 257/2023 od 08.08.2024. godine, u sednici održanoj 30.01.2025. godine, doneo je
P R E S U D U
DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Čačku Gžrr 257/2023 od 08.08.2024. godine.
PREINAČUJU SE presuda Višeg suda u Čačku Gžrr 257/2023 od 08.08.2024. godine u delu prvog stava izreke kojim je odbijena žalba tužilje i presuda Osnovnog suda u Čačku Prr1 99/21 od 24.04.2023. godine u trećem stavu izreke tako što SE OBAVEZUJE tužena da plati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 40.938,17 dinara počev od 01.10.2009. godine do 07.02.2019. godine, na iznos od 40.938,17 dinara počev od 01.11.2009. godine do 07.02.2019. godine, na iznos od 40.938,17 dinara počev od 01.12.2009. godine do 07.02.2019. godine, na iznos od 40.938,17 dinara počev od 01.01.2010. godine do 07.12.2019. godine, na iznos od 13.561,34 dinara počev od 01.01.2010. godine do 07.12.2019. godine i na iznos od 24.020,00 dinara počev od 15.03.2010. godine do 07.02.2019. godine, u roku od osam dana od dostavljanja prepisa presude.
OBAVEZUJE SE tužena da na ime troškova postupka po reviziji isplati iznos od 27.000,00 dinara u roku od osam dana od dostavljanja prespisa presude.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku Prr1 99/21 od 24.04.2023. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da po osnovu naknade imovinske štete izazane povredom prava na suđenje u razumnom roku učinjene u izvršnom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Ivanjici, u predmetu I 1239/90, isplati iznose čija je prinudna naplata određena rešenjem o izvršenju Osnovnog suda u Čačku - Sudska jedinica u Guči I 12939/10 od 11.05.2010. godine navedene u ovom stavu izreke sa zakonskom zateznom kamatom od 07.02.2019. godine kao dana podnošenja tužbe do isplate, u roku od 15 dana od dana prijema presude, na teret budžetskih sredstava Republike Srbije u okviru sredstava koja su namenjena pokriću rashoda Osnovnog suda u Ivanjici, osim rashoda za zaposlene i tekuće održavanje objekata i opreme. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da za tužilju uplati nadležnim fondovima pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje za period od 01.09.2009. godine do 31.12.2009. godine, na osnovicu iz stava prvog izreke ove presude u roku od 15 dana od dana prijema presude, na teret budžetskih sredstava Republike Srbije u okviru sredstava koja su namenjena pokriću rashoda Osnovnog suda u Ivanjici, osim rashoda za zaposlene i tekuće održavanje objekata i opreme. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilja tražila da se tuženi obaveže da na iznose naknade imovinske štete dosuđene stavom prvim izreke presude plati zakonsku zateznu kamatu, i to na iznos od 40,938,17 dinara počev od 01.10.2009. godine do 07.02.2019. godine, na iznos od 40.938,17 dinara počev od 01.11.2009. godine do 07.02.2019. godine, na iznos od 40.938,17 dinara počev od 01.12.2009. godine do 07.02.2019. godine, na iznos od 40.938,17 dinara počev od 01.01.2010. godine do 07.12.2019. godine, na iznos od 13.561,34 dinara počev od 01.01.2010. godine do 07.12.2019. godine i na iznos od 24.020,00 dinara počev od 15.03.2010. godine do 07.02.2019. godine. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da na ime naknade troškova parničnog postupka isplati tužilji iznos od 60.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate, na teret budžetskih sredstava tužene Republike Srbije namenjenih pokriću rashoda Osnovnog suda u Ivanjici, osim rashoda za zaposlene i tekuće održavanje objekata i opreme, u roku od 15 dana od dana prijema presude.
Presudom Višeg suda u Čačku Gžrr 257/2023 od 08.08.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje i tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Čačku Prr1 99/21 od 24.04.2023. godine. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi tužilje i tužene za dosuđenje troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, dela kojim je odbijena njena žalba, tužilja je zbog pogrešne primene materijalnog prava blagovremeno izjavila reviziju predviđenu članom 404. ZPP (posebna revizija).
Po oceni Vrhovnog suda, posebna revizija tužilje u ovom sporu je dozvoljena radi ujednačavanja sudske prakse, zbog čega je na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno kao u prvom stavu izreke.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. ZPP, Vrhovni sud je našao da je tužiljina revizija osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Ivanjici R4 I 215/18 od 06.09.2018. godine usvojen je tužiljin prigovor i utvrđeno da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu tog suda I 12939/10. U označenom predmetu u toku je izvršni postupak za naplatu novčanog potraživanja tužilje iz radnog odnosa sa dužnikom, privrednim društvom „Centar za krompir“ DOO iz Guče, dosuđenog izvršnom presudom Osnovnog suda u Čačku - Sudska jedinica u Guči P1 578/10 od 15.03.2010. godine. Predloženo izvršenje određeno je rešenjem o izvršenju od 11.05.2010. godine, radi naplate glavnog duga - neplaćenih zarada za period od 01.09.2009. godine do 31.12.2009. godine i regresa sa zateznom kamatom od njihove dospelosti, kao i troškova parničnog postupka sa zateznom kamatom od dana donošenja izvršne isprave. Izvršenje nije sprovedeno.
Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su primenom člana 31. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i člana 172. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima zaključili da tužena odgovara za materijalnu štetu nastalu zbog potpunog ili delimičnog neizvršenja pravnosnažnih i izvršnih sudskih odluka o novčanim potraživanjima zaposlenih iz radnog odnosa sa izvršnim dužnikom u većinskom društvenom i državnom vlasništvu, koja bez njihove krivice nisu namirena u izvršnom postpuku. Zato, po stanovištu sudova, tužilji pripada naknada materijalne štete u visini novčanog potraživanja iz radnog odnosa dosuđenog izvršnom ispravom, troškova parničnog i izvršnog postupka sa zateznom kamatom od podnošenja tužbe, u smislu članova 277. i 324. Zakona o obligacionim odnosima jer je tužena tada pala u docnju, ali ne i u visini zatezne kamate od dospelosti tih potraživanja do dana podnošenja tužbe.
Po oceni Vrhovnog suda, osnovani su navodi revidenta da su nižestepeni sudovi pogršeno primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev za naknadu materijalne štete u potpunosti, i za iznose zatezne kamate na neplaćena novčana potraživanja iz radnog odnosa i troškove parničnog postupka od njihove dospelosti do dana podnošenja tužbe.
Odredbom člana 185. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da je odgovorno lice dužno uspostaviti stanje koje je bilo pre nego što je šteta natala. Saglasno toj odredbi, tužena je dužna nadoknaditi tužilji štetu u potpunosti, u visini novčanih potraživanja dosuđenih izvršnom ispravom - glavnice i zatezne kamate od dospelosti do isplate, jer se na taj način u njenoj imovini uspostavlja stanje koje bi postojalo da je izvršenje sprovedeno i da zato nije utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku, kao osnov odogvornosti tužene za imovinsku štetu.
Sledstveno izloženom, nižestepene presude su preinačene u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev i obavezana tužena da na iznose glavnice novčanih potraživanja iz radnog odnosa i troškova postupka u radnom sporu plati zateznu kamatu od njihove dospelosti do dana podnošenja tužbe, jer i ti nenaplaćeni iznosi u izvršnom postupku čine deo imovinske štete nastale povredom prava na suđenje u razumnom roku.
Iz tih razloga, na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u drugom stavu izreke.
Odluka o troškovima revizijskog postupka, sadržana u trećem stavu izreke, doneta je na osnovu člana 165. stav 2. u vezi sa članovima 153. stav 1. i 154. ZPP. Tužilja je uspela u postupku po vanrednom pravnom leku i zato ima pravo nanaknadu troškova tog postupka u iznosu od 27.000,00 dinara, na ime nagrade za sastav revizije u visini određenoj primenom Advokatske tarife.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
