Пресудом Вишег суда у Чачку Гжрр 257/2023 од 08.08.2024. године, ставом првим изреке, одбијене су као неосноване жалбе тужиље и тужене и потврђена пресуда Основног суда у Чачку Прр1 99/21 од 24.04.2023. године. Ставом другим изреке, одбијени су захтеви тужиље и тужене за досуђење трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, дела којим је одбијена њена жалба, тужиља је због погрешне примене материјалног права благовремено изјавила ревизију предвиђену чланом 404. ЗПП (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, посебна ревизија тужиље у овом спору је дозвољена ради уједначавања судске праксе, због чега је на основу члана 404. ЗПП, одлучено као у првом ставу изреке.

Одлучујући о изјављеној ревизији, на основу члана 408. ЗПП, Врховни суд је нашао да је тужиљина ревизија основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, правноснажним решењем Основног суда у Ивањици Р4 И 215/18 од 06.09.2018. године усвојен је тужиљин приговор и утврђено да јој је повређено право на суђење у разумном року у предмету тог суда И 12939/10. У означеном предмету у току је извршни поступак за наплату новчаног потраживања тужиље из радног односа са дужником, привредним друштвом „Центар за кромпир“ ДОО из Гуче, досуђеног извршном пресудом Основног суда у Чачку - Судска јединица у Гучи П1 578/10 од 15.03.2010. године. Предложено извршење одређено је решењем о извршењу од 11.05.2010. године, ради наплате главног дуга - неплаћених зарада за период од 01.09.2009. године до 31.12.2009. године и регреса са затезном каматом од њихове доспелости, као и трошкова парничног поступка са затезном каматом од дана доношења извршне исправе. Извршење није спроведено.

Полазећи од тако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су применом члана 31. Закона о заштити права на суђење у разумном року и члана 172. став 1. Закона о облигационим односима закључили да тужена одговара за материјалну штету насталу због потпуног или делимичног неизвршења правноснажних и извршних судских одлука о новчаним потраживањима запослених из радног односа са извршним дужником у већинском друштвеном и државном власништву, која без њихове кривице нису намирена у извршном постпуку. Зато, по становишту судова, тужиљи припада накнада материјалне штете у висини новчаног потраживања из радног односа досуђеног извршном исправом, трошкова парничног и извршног поступка са затезном каматом од подношења тужбе, у смислу чланова 277. и 324. Закона о облигационим односима јер је тужена тада пала у доцњу, али не и у висини затезне камате од доспелости тих потраживања до дана подношења тужбе.

По оцени Врховног суда, основани су наводи ревидента да су нижестепени судови погршено применили материјално право када су одбили тужбени захтев за накнаду материјалне штете у потпуности, и за износе затезне камате на неплаћена новчана потраживања из радног односа и трошкове парничног поступка од њихове доспелости до дана подношења тужбе.

Одредбом члана 185. став 1. Закона о облигационим односима прописано је да је одговорно лице дужно успоставити стање које је било пре него што је штета натала. Сагласно тој одредби, тужена је дужна надокнадити тужиљи штету у потпуности, у висини новчаних потраживања досуђених извршном исправом - главнице и затезне камате од доспелости до исплате, јер се на тај начин у њеној имовини успоставља стање које би постојало да је извршење спроведено и да зато није утврђена повреда права на суђење у разумном року, као основ одогворности тужене за имовинску штету.

Следствено изложеном, нижестепене пресуде су преиначене у делу којим је одбијен тужбени захтев и обавезана тужена да на износе главнице новчаних потраживања из радног односа и трошкова поступка у радном спору плати затезну камату од њихове доспелости до дана подношења тужбе, јер и ти ненаплаћени износи у извршном поступку чине део имовинске штете настале повредом права на суђење у разумном року.

Из тих разлога, на основу члана 416. став 1. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.

Одлука о трошковима ревизијског поступка, садржана у трећем ставу изреке, донета је на основу члана 165. став 2. у вези са члановима 153. став 1. и 154. ЗПП. Тужиља је успела у поступку по ванредном правном леку и зато има право нанакнаду трошкова тог поступка у износу од 27.000,00 динара, на име награде за састав ревизије у висини одређеној применом Адвокатске тарифе.

Председник већа - судија

Бранислав Босиљковић,с.р.

За тачност отправка

Заменик упрaвитеља писарнице

Миланка Ранковић