Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 155/2025
17.04.2026. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Simonović, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva odbrane, VP ... Niš, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi naknade nematerijalne štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2028/2024 od 02.10.2024. godine, u sednici održanoj 17.04.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2028/2024 od 02.10.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2028/2024 od 02.10.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P 3442/2023 od 06.02.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se tužena obaveže da mu, na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda, isplati 600.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 06.02.2024. godine, kao dana presuđenja, do isplate. Stavom drugim izreke, tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 148.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2028/2024 od 02.10.2024. godine, odbijena je žalba tužioca i potvrđena je prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o zahtevu za naknadu nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda. Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za iz člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon). O osnovanosti zahteva odlučeno je uz primenu materijalnog prava koje ne odstupa od pravnog shvatanja izraženog u odlukama Vrhovnog suda u kojima je odlučivano o zahtevima sa činjeničnim stanjem kao u ovoj pravnoj stvari, a tiče se primene odredbi članova 154, 155, 200. i 376. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO) i člana 164. Zakona o radu. U pobijanoj drugostepenoj odluci izražen je pravni stav da se tužena prilikom pokretanja izviđaja i donošenja naredbe o udaljenju od dužnosti rukovodila pravilima propisanim Zakonom o Vojsci Srbije, te da vođenje istog ne predstavlja povredu časti i ugleda lica obuhvaćenih disciplinskim izviđajem, pa kod utvrđenja da tužilac tokom postupka nije dokazao da je tužena bila inicijator negativnih priča među pripadnicima Vojske Srbije, te da je usled toga trpeo neprijatnosti na poslu i u privatnom životu, to nije dokazao da postoji uzročno-posledična veza između činjenja ili nečinjenja tužene i štete. Posebnom revizijom ne može se pobijati pravnosnažna presuda zbog pogrešne ocene izvedenih dokaza (čime se zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje) zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novog tumačenja prava, a ukazivanje revidenta na postojanje drugačijih odluka ne ukazuje nužno na drugačiji pravni stav izražen u toj odluci, jer pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.