.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1685/2025
28.05.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Svetislav Jovanović i Nemanja Rubež, advokati iz ..., protiv tuženog SP ''Lasta'' a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Petar Nastić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 571/25 od 27.02.2025. godine, u sednici održanoj 28.05.2026. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 571/25 od 27.02.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 571/25 od 27.02.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 7130/21 od 10.10.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor litispendencije istaknut od strane tuženog, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete po osnovu manje isplaćenog uvećanja za prekovremeni rad, za period od 01.05.2018. godine do 30.09.2021. godine isplati pojedinačne iznose bliže određeno ovim stavom, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 167.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom, počev od dana nastupanja uslova za izvršenje pa do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 571/25 od 27.02.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tuženi, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete po osnovu manje isplaćenog uvećanja za prekovremeni rad, za period od maja meseca 2021. godine zaključno sa septembrom 2021. godine , a nižestepenim odlukama zahtev tužioca je usvojen. Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP, jer su odluke sudova o osnovanosti tužbenog zahteva zasnovane na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao ni potrebe novog tumačenja prava. Pored toga, revident nije dokazao da u konkretnom slučaju postoji različita sudska praksa u identičnoj ili sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji. Revizijom tuženog osporava se utvrđeno činjenično stanje, a što nije dozvoljen revizijski razlog shodno članu 407. stav 2. ZPP, pa je iz ovih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, revizija je dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima, u parnicama iz radnog odnosa o dozvoljenosti revizije odlučuje se na osnovu odredbe člana 403. stav 3. istog Zakona, u zavisnosti od vrednosti predmeta spora pobijanog dela.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 03.11.2021. godine, a vrednost predmeta spora je 745.836,88 dinara .
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Mirjana Andrijašević,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
