.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 1685/2025
28.05.2026. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирјане Андријашевић, председника већа, Иване Рађеновић, Владиславе Милићевић, Марине Милановић и Весне Мастиловић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији су пуномоћници Светислав Јовановић и Немања Рубеж, адвокати из ..., против туженог СП ''Ласта'' а.д. Београд, чији је пуномоћник Петар Настић, адвокат из ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 571/25 од 27.02.2025. године, у седници одржаној 28.05.2026. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 571/25 од 27.02.2025. године, као изузетно дозвољеној.
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 571/25 од 27.02.2025. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Првог основног суда у Београду П1 7130/21 од 10.10.2024. године, ставом првим изреке, одбијен је приговор литиспенденције истакнут од стране туженог, као неоснован. Ставом другим изреке, усвојен је тужбени захтев, па је обавезан тужени да тужиоцу на име накнаде штете по основу мање исплаћеног увећања за прековремени рад, за период од 01.05.2018. године до 30.09.2021. године исплати појединачне износе ближе одређено овим ставом, са законском затезном каматом, почев од дана доспелости сваког појединачног износа до исплате. Ставом трећим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу на име трошкова парничног поступка исплати износ од 167.000,00 динара, са законском затезном каматом, почев од дана наступања услова за извршење па до исплате.
Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 571/25 од 27.02.2025. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба туженог и првостепена пресуда потврђена. Ставом другим изреке, одбијен је као неоснован захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену, ревизију је благовремено изјавио тужени, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као о изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку.
Предмет тражене правне заштите је накнада штете по основу мање исплаћеног увећања за прековремени рад, за период од маја месеца 2021. године закључно са септембром 2021. године , а нижестепеним одлукама захтев тужиоца је усвојен. Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови из члана 404. ЗПП, јер су одлуке судова о основаности тужбеног захтева засноване на примени одговарајућих одредаба материјалног права, па не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или правних питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као ни потребе новог тумачења права. Поред тога, ревидент није доказао да у конкретном случају постоји различита судска пракса у идентичној или сличној чињеничној и правној ситуацији. Ревизијом туженог оспорава се утврђено чињенично стање, а што није дозвољен ревизијски разлог сходно члану 407. став 2. ЗПП, па је из ових разлога одлучено је као у ставу првом изреке.
Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 441. Закона о парничном поступку, ревизија је дозвољена у парницама у споровима о заснивању, постојању и престанку радног односа. У свим другим случајевима, у парницама из радног односа о дозвољености ревизије одлучује се на основу одредбе члана 403. став 3. истог Закона, у зависности од вредности предмета спора побијаног дела.
Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужба ради исплате поднета је 03.11.2021. године, а вредност предмета спора је 745.836,88 динара .
Имајући у виду да се у конкретном случају ради о имовинскоправном спору у коме се тужбени захтев односи на новчано потраживање, у коме побијана вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра, то је Врховни суд нашао да је ревизија туженог недозвољена, применом члана 403. став 3. ЗПП.
На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио је као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Мирјана Андријашевић,с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
